Retencija mokraće

Retencija mokraće ili urinarna retencija jedan je od funcionalnih poremećaja mokraćnog sistema koji se karakteriše nemogućnošću pražnjenja bešike ili mokrenja uz punu mokraćnu bešiku, pri očuvanoj funkciji bubrega. Može da nastane iznenada, kao akutni poremećaj, koji ako se ne leči može da poprimi hronični karakter. Ponekad se mokraćna bešika može toliko prepuniti da i pored potpune opstrukcije izlaza, dolazi do paradoksalnog curenja (latinski: ) ili „prelivanja“ mokraće koju bolesnik ne može da kontroliše. Paradoksalno curenje mokraće neiskusan dijagnostičar poneka može zameniti sa inkontinencijom (kod koje, za razliku od retencije, mokraća stalno curi, a bešika je prazna).^[1]

Kratke činjenice Specijalnost, Klasifikacija i eksterni resursi ...

Retencija mokraće


CT mokraćne bešike: enormno uvećana bešika izazvana zastojem mokraće
Specijalnost	Urologija
Klasifikacija i eksterni resursi
ICD-10	R33
ICD-9	788.2
DiseasesDB	13582
MeSH	D016055
[uredi na Vikipodacima]

Zatvori

Epidemiologija

Morbiditet

Učestalost retencija mokraće, izavanih promenom u donjem delu mokraćnog sistema, kreće se oko 15 slučajeva na 1.000 osoba.

Akutna retencija mokraće relativno je redak funkcionalni poremećaj, sa kumulativnom incidencom od 2% kod osoba muškog pola do pete godina starosti, izazvana benignim uvećanjem prostate.^[2]

Hidronefroza zbog urođenih anomalija relativno je čest poremećaj. Prenatalno, kod 1 slučaja na 100 fetusa ultrazvukom se dijagnostikuje hidronefroza - kao posledica, urođene anomalija mokraćnog trakta koja je u 8,3% slučajeva izazvane opstrukcijom mokraćovoda.^[3]

Starost

Kod starijih muškaraca, retencija mokraće je relativno česta pojava zbog uvećanja prostate:

U starosnoj dobi od 45-49 godina, retencija mokraće javlja se u proseku u 3 slučaja na 1.000 stanovnika i nastavlja da raste sa starošću.
U starosnoj dobi od 75-79. godina, retencija mokraće javlja se u proseku u 38 slučajeva na 1.000 stanovnika.^[4]

Polne razlike

Kod muškaraca, opstrukcija mokraćnog trakta najčešće je posledica benignog uvećanja prostate ili suženja uretre.

Kod žena, ona može da nastane kao posledica tumora karlice (posebno ginekoloških), prolapsa karličnih struktura, ili tokom trudnoće.

Urođene prepreke u uretri češće su kod dečaka, posebno one na zadnjem uretralnom sfinkteru.

Etiologija

Retencija mokraće jedno je čestih urgentnih stanja, a glavni razlozi za njen nastanak su:

benigna hiperplazija prostate (BHP)
karcinom prostate (ređe)
stenoza vrata mokraćne bešike, koja može nastati kao posledica uretralne stenoze
skleroze vrata mokraćne bešike
kalkuloze bešike i kalkuloza uretre
kongenitalne anomalija uretre (valvule, divertikulum)
stenoze spoljašnjeg meatus uretre
teške stenozantne fimoza
karcinoma uretre,
karcinoma penisa
trauma uretre i male karlice
nakon operativnog zahvata (posle uroloških ili abdominalnih operativnih zahvata)
nakon trauma ili operacija kičmenog stuba
dijabetesna ketoacidoza
nakon terapeutskih zračenja

Retencija mokraće prema uzroku

Retencija mokraće, prema uzorku koji ih je izazvao mogu se podeliti na:

Mehaničke (opstruktivne)

Uzrok ove retencije je najzastupljeniji u praksi i čine ih najveći broj napred navedenih uzroka.

Dinamičke (funkcionalne).

Dinamički uzroci retencije predstavljaju, lezije centara za mokrenje (oštećenja kore mozga, kičmene moždine, gangliona simpatikusa i parasimpatikusa - tzv.„neurogena bešika“).

Klinička slika

Akutna retencije mokraće

Simptomi akutne retencije mokraće karakterišu se;

Snažnim nagonom na mokrenje, pri čemu mokraća ne izlazi iz mokraćovoda, ili se izlučuje u neznatnoj količini.
Povremenim osećajem bola u donjem delu trbuha. Bol postaje jači kad se bolesnik kreće, ili se izlaže nekom fizičkom naporu, u pokušaj da izazove mokrenje.
Pojava nespecifičnih simptoma, u zavisnosti od pola i uzrasta, čije manifestacija zavise o uzroka koji su izazvao ovo stanja.
Pojava vaginalnog sekreta kod žena ili sekreta iz uretre kod muškaraca.
Mučnina, povraćanje, glavobolja.
Nagli porast krvnog pritiska.
Porast telesne temperature.
Vizuelno u donjem delu trbuha uočava se protruzije prednjeg trbušnog zida, izazvana punom bešikom.
Tokom palpacije pacijent se žali na bolnu osetnjivost u donjem delu trbuha.

Često bolesnici koji pate od akutne retencije mokraće, navode da su pre pojave smetnji, vrlo sporo i otežano mokrili, male količine mokraće.

Hronična retencije mokraće

Kod nekih bolesti, retencije mokraće u muškaraca i žena može dovesti do razvoja dugotrajnog poremećaja u mokrenju, što zahteva višegodišnju primenu katetera. Takvo stanje često prelazi vremenom u hronično i ometa normalan život bolesniku. Kao posledica može se razviti stagnacija mokraće u mokraćnom sistemu, česte infekcije mokraćnih puteva i drugi brojni prateći poremećaji u normalnom funkcionisanju bubrega.

Ako ovo stanje traje duže vreme, kod bolesnika može nastati hronično i izraženo istezanje mišićnog zida mokraćne bešike i njenih sfinktera, sa pratećom atonijom bešike.

Dijagnoza

Dijagnoza retencije mokraće ustanovljava se jednostavno na osnovu anamneze, fizičkog pregleda i ultrasonografije.

Thumb — CT snimak: prepunjene mokraćne bešike

Anamneza

Bolesnik u anamnezi navodi da je mokrenje naglo prestalo i daje podatak o dužini trajanja retencije.

Fizički pregled

Bolesnik oseća bolove u predelu mokraćne bešike, koja je osetljiva na istezanje i palpaciju. Kako se bešika prepunjava, sve lakše se prepoznaje okrugla tumefakcija u suprapubičnom regionu, koja predstavlja latinski: .

Ukoliko se perkutuje trbuh ovakvog pacijenta, iznad mokraćne bešike dobija se potmulost, a ako se radi o ileusu iznad paretičnih creva zvuk je timpaničnost, što je od diferencijalno dijagnostičkog značaja.

Retencija se može dokazati i rektalnim tušeom, koji može pomoći i u otkrivanju razloga opstrukcije (npr. benigno uvećanje prostate), ali se kod težih retencija ne dobijaju pravi utisci o prostati pri digitorektalnim pregledu.

Ultrasonografija

Ultrazvučni pregled veoma brzo i lako razrešava sve sumnje u ovaj poremećaj.

Terapija

Akutna retencija mokraće zahteva plasiranje urinarnog katetera.
Savetuje se smanjen unos tečnosti, izbegavanje kofeina, alkoholnih pića i jako začinjene hrane.
Medikamentna terapija podrazumeva upotrebu alfa blokatora i inhibitora 5-alfa reduktaze.^[5]
Hirurško lečenje daje dobre rezultate jer se sve više nude manje invazivne opcije u poređenju sa standardnom transuretralnom resekcijom prostate (TURP), kao što je transuretralna mikrotalasna termoterapija,^[6] ili različiti oblici primene lasera.^[7]