Stroncijum

Stroncijum (Sr, latinski - strontium) je zemljoalkalni metal IIA grupe.

Rb - Sr - Y   Ca Sr Ba       periodni sistem
Opšti podaci
Ime, simbol, atomski broj	Stroncijum, Sr, 38
Pripadnost skupu	zemljanih alkalnih metala
grupa, perioda	IIA, 5,
gustina, tvrdoća	2630 kg/m3, 1,5
Boja	srebrnobela
Osobine atoma
atomska masa	87,62 u
atomski radijus	219 pm
kovalentni radijus	192 pm
van der Valsov radijus	bez podataka
elektronska konfiguracija	[Kr]5s2
e- na energetskim nivoima	2, 8, 18, 8, 2
oksidacioni broj	2
Osobine oksida	jako bazni
kristalna struktura	regularna prostorno centrirana
fizičke osobine
agregatno stanje	čvrsto
temperatura topljenja	1050 K (777 °C)
temperatura ključanja	1655 K (1382 °C)
molska zapremina	33,94×10-3 m3/mol
toplota isparavanja	144 kJ/mol
toplota topljenja	8,3 kJ/mol
pritisak zasićene pare	246 Pa (1042 K)
brzina zvuka	bez podataka
Ostale osobine
Elektronegativnost	0,95 (Pauling) 0,99 (Alred)
specifična toplota	300 J/(kg*K)
specifična provodljivost	7,62×106 S/m
toplotna provodljivost	35,3 W/(m*K)
I energija jonizacije	549,5 kJ/mol
II energija jonizacije	1064,2 kJ/mol
III energija jonizacije	4138 kJ/mol
IV energija jonizacije	5430 kJ/mol
Najstabilniji izotopi
izotop zast. v.p.r. n.r. e.r. MeV p.r. 82Sr (veš.) 25,6 dana z.e.   82Rb 84Sr 0,56% stabilni izotor sa 46 neutrona 86Sr 9,86% stabilni izotor sa 48 neutrona 87Sr 7,0% stabilni izotor sa 49 neutrona 88Sr 82,58% stabilni izotor sa 50 neutrona 90Sr (veš.) 28,78 godina β- 0,546 90Y
Tamo gde drugačije nije naznačeno, upotrebljene su SI jedinice i normalni uslovi.
Objašnjenja skraćenica: zast.=zastupljenost u prirodi, v.p.r.=vreme polu raspada, n.r.=način raspada, e.r.=energija raspada, p.r.=proizvod raspada, z.e=zarobljavanje elektrona

Ima 23 izotopa čije se atomske mase nalaze između 79-89. Postojana su četri- 84, 86, 87 i 88.

Zastupljen je u zemljinoj kori u količini od 370 ppm (eng. parts per million),u obliku 2 minerala - celestina (SrSO₄) i stroncinaita.

Priznat je za element 1790 godine od strane Adair Crawforda

Gradi: okside, hidrokside, fluoride i soli organskih kiselina.

Biološki značaj - nema. Može da zastupa kalcijum u organizmu bez sporednih posledica.

Stroncijum je srebrnast, mekan metal. Na njegovoj površini se stvara zaštitni sloj oksida - slično kao i kod aluminijuma. Očišćena površina je vrlo reaktivna - čist stroncijum eksplozivno reaguje sa vodom i može da se zapali na vazduhu. Stroncijum se u čistom obliku koristi kao dodatak nekim vrstama stakla- npr. za proizvodnju televizijskih ekrana. Zbog toga što boji plamen u intenzivnu crvenu boju njegove soli se dodaju veštačkim plamenovima i raketama za signalizaciju.

Stroncijum na Wikimedijinoj ostavi