Ridbergova konstanta, R, je fizička konstanta koja se sreće u atomskoj spektroskopiji pri opisivanju frekvencija spektralnih linija jednoelektronskih sistema. Kao i formula, Ridbergova formula, u kojoj se javlja, ime je dobila po Johanesu Ridbergu švedskom fizičaru s kraja devetnaestog i početka dvadesetog veka. KOnstanta je otkrivena u analizi spektralnih serija vodonikovog atoma čime su se prvi bavili Angstrem i Balmer. Svaki hemijski element ima sopstvenu Ridbergovu konstantu koja može da se izračuna iz „beskonačne“ Ridbergove konstante.
Ridbergova konstanta je jedna od najtačnije određenih fizičkih konstanti sa neizvesnošću manjom od 7 delova na trilion (7:1012). Toliko tačno eksperimentalno merenje omogućuje utvrđivanje odnosa među drugim fizičkim konstantama kojima se definisana Ridbergova konstanta.
- .
Danas usvojena vrednost za „beskonačnu“ Ridbergovu konstantu (prema CODATA) iznosi:
-
- gde je
U atomskoj fizici konstanta se često koristi u obliku energije:
"Beskonačna“ konstanta javlja se u formuli:
- gde je
- Ridbergova konstanta jednoelektronskog jona/atoma
- masa atomskog jezgra atoma/jona.
- gde je
Alternativni izrazi
Ridbergova konstanta može da se prikaže i na sledeći način
i
gde je
- Plankova konstanta,
- brzina svetlosti u vakuumu,
- konstanta fine strukture,
- Komptonova talasna dužina elektrona,
- Komptonova frekvencija,
- redukovana Plankova konstanta, i
- Komptonova ugaona frekvencija elektrona.
Ridbergova konstanta vodonika
Unošenjem vrednosti za odnos mase elektrona i protona , nalazimo da je Ridnergova konstanta vodonika, .
Unošenjem ove vrednosti u Ridbergovu formulu, možemo da izračunamo položaj linija emisionog spektra vodonika.
Izvođenje izraza za Ridbergovu konstantu
Ridbergova konstanta može da se izvede na osnovu Borovih postulata
- Borov uslov,
- Moment ipulsa elektrona može da poprimi samo izvesne diskretne vrednosti:
- gde je n = 1,2,3,… (ceo broj) glavni kvantni broj, h Plankova konstanta, i .
- je radijus elektronske orbite
- Moment ipulsa elektrona može da poprimi samo izvesne diskretne vrednosti:
- Sila koja održava elektron u kružnom kretanju (centripetalna) je
gde je
- masa mirovanja elektrona, a brzina elektrona
- Elektrostatička sila privlačenja između elektrona i protona je
gde je
- Prema Borovom modelu totalna energija elektrona u orbiti radijusa je
Prvo iz Borovog postulata nalazimo da su dopuštene brzine elektrona :
Onda nalazimo da za stabilnu kružnu orbitu centripetalna sila mora biti jednaka privlačnoj elektrostatičkoj sili, pa nalazimo
Zamenom u ovom izrazu dobijene elektronske brzine i rešavanjem po nalazimo dopuštene vrednosti za radijus elektronske orbite
Zamenom ovako dobijenog radijusa, , u izrazu za elektrostatičku potencijalnu energiju elektrona u istoj orbiti nalazimo
Dakle, promena energije pri prelazu elektrona iz jedne orbite (početne, initial) u drugu (konačne, final) je
Prelaskom iz energije u talasni broj nalazimo
gde je
a
- i su kvantni brojevi orbita među kojima dolazi do elektronskog prelaza.
Dakle, nalazimo da je Ridbergova konstanta atoma vodonika
Videti
Literatura
S. Macura, J. Radić-Perić, ATOMISTIKA, Službeni list, Beograd, 2004., str. 92.
Wikiwand in your browser!
Seamless Wikipedia browsing. On steroids.
Every time you click a link to Wikipedia, Wiktionary or Wikiquote in your browser's search results, it will show the modern Wikiwand interface.
Wikiwand extension is a five stars, simple, with minimum permission required to keep your browsing private, safe and transparent.