Johannes Blaskowitz
From Wikipedia, the free encyclopedia
From Wikipedia, the free encyclopedia
Johanes Albreht Blaskovic (nem. Johannes Albrecht Blaskowitz; Patersvalde, 10. jul 1883 — Nirnberg, 5. februar 1948) je bio Nemački vojni komandant tokom Drugog svetskog rata, sa najvišim činom generaloberst. Bio je poznat kao specijalista tenkovske borbe, koji je komandovao armijama na više frontova tokom rata.[nedostaje referenca]
| Johanes Blaskovic | ||
|---|---|---|
|
| ||
| Lični podaci | ||
| Datum rođenja | 10. 7. 1883. | |
| Mesto rođenja | Patersvalde ( Nemačko carstvo) | |
| Datum smrti | 5. 2. 1948. (dob: 64) | |
| Mesto smrti | Nirnberg ( Nemačka) | |
| Vojska | Nemačko carstvo (do 1918) Vajmarska republika (do 1933) Nacistička Nemačka | |
| Najviši čin | Generaloberst | |
| Godine služenja | 8. armija 9. armija 1. armija Grupa armija G Grupa armija H | |
| Bitke i ratovi | Prvi svetski rat Drugi svetski rat | |
| Nagrade | Gvozdeni krst Viteški krst Orden krune | |
Blaskovic je rođen u Patersvaldeu u Istočnoj Pruskoj, kao sin luteranskog sveštenika. Upisao se u vojnu školu u Keslinu 1894. godine. Postao je kandidat za oficira 1901., a nakon završetka školovanja je postao član Istočno Pruske armijske regimente u Osterodeu.
Tokom Prvog svetskog rata je služio i na istočnom i na zapadnom frontu. Stekao je iskustvo kao komandant pešadijske čete, i nagrađen je Gvozdenim krstom za hrabrost.[nedostaje referenca]
Blaskovic je nakon poraza Nemačke u Prvom svetskom ratu ostao u smanjenoj vojsci novostvorene Vajmarske republike. Napredovao je u službi sve do 1938. godine, kada je Hitler otpustio većinu starijih oficira. Blaskovicev odnos prema nacističkom osvajanju valsti je bio drugačiji, jer je verovao da vojska treba da bude politički neutralna. Početkom 1939. komandovao je jedinicama koje su izvršile anšlus Austrije i Sudetske oblasti.
Pre samog početka Drugog svetskog rata, na komandu mu je data 8. armija. Njom je komandovao tokom invazije na Poljsku. Na samom početku kampanje, uz Gerda fon Rundšteta je komandovao trupama tokom bitke na Bzuri. Zbog uspeha tokom Poljske kampanje, 1. oktobra 1939. nagrađen je Viteškim krstom i unapređenjem u generalobersta.[1] Komandovao je nemačkim jedinicama i tokom bitke za Varšavu.
Blaskovic je primio predaju Varšave 27. septembra 1939., a 22. oktobra je postavljen na mesto Vojnog guvernera okupacionih snaga u Poljskoj.[2] Na ovoj poziciji je postao svestan zločina koji se čine nad poljskim civilima. Više puta je pisao memorandume svojim pretpostavljenim na tu temu, dok je istovremeno sprečavao svoje podređene da čine zločine. Ukazao je na zločine koje su činili pripadnici SS-a i policije, među kojima je bilo pljačkanje, silovanje i ubijanje Jevreja i Poljaka.[3] General Valter fon Brauhič je prvi memorandum prosledio direktno Hitleru 18. novembra 1939. čime je Blaskovic pao u nemilost kod Hitlera. Osim Hitlerovog, izgubio je poverenje kod Hansa Franka, Hajnriha Himlera i Rajnharda Hajdriha, dok ga je načelnik štaba Alfred Jodl smatrao za naivnog.[4]
Smenjen je sa dužnosti 29. maja 1940. godine. Planirano je bilo da mu na komandu bude predata 9. armija, koja je vršila funkciju okupacionih snaga, što je Hitler sprečio i poslao ga na poziciju nižeg Vojnog guvernera u severnoj Francuskoj. Na toj poziciji je ostao do oktobra 1940. godine, a krajem iste godine je preuzeo komandu nad 1. armijom koja se nalazila na Španskoj granici.[nedostaje referenca]
U maju 1944. Gerd fon Rundštet, koji je bio komandant štaba u zapadnoj Evropi, ga je postavio na mesto komandanta Grupe armija G, koja se sastojala iz 1. i 19. armije, koja je bila stacionirana u južnoj Francuskoj. U međuvremenu mu je dodeljeno hrastovo lišće za orden Viteški krst. Jedinica koja mu je stavljena pod komandu je bila relativno mala, i trebalo je da učestvuje u odbrani od očekivane savezničke invazije na Francusku.[nedostaje referenca]
Savezničke snage su izvršile invaziju u južnoj Francuskoj 15. avgusta 1944. i Blaskovic nije uspeo da ih zadrži. Nije imao dovoljnu avionsku podršku, i njegove jedinice su generalno bile brojčano nadjačane. Uspeo je da stabilizuje front, i da organizuje povlačenje pod borbom preko Vogeskih planina. Time je uspeo da izbegne opkoljavanje, ali su Američke snage nastavile da ga progone po planinskom terenu, sve dok nisu stale da se reorganizuju. Nakon što je dobio pojačanje u vidu 5. pancer armije pod komandom Haso fon Mantojfela, želeo je da obustavi povlačenje i organizuje odbrambenu liniju. Međutim, Hitler mu je naredio da odmah izvrši kontraudar na Američku Treću armiju. I Blaskovic i Haso su znali da je to očajnički pokušaj osuđen na propast, ali su svejedno poslušali naređenje. Njihov napad je iznenadio Američke jedinice, i odbacio ih do Lunevila. Napredovanje je trajalo do 20. septembra, kada je otpor pojačan i ofanziva zaustavljena. Hitlera je ovaj poraz razbesneo, i on je smenio Blaskovica i na njegovo mesto postavio Hermana Balka.[nedostaje referenca]
Nakon toga, Blaskovic neko vreme nije bio raspoređen, sve do decembra 1944. kada iznenada pozvan da se priključi u Ardenskoj bici. U januaru 1945. Grupa armija G je napala Američku 7. armiju i nakon žestokih borbi je ostala zarobljena u Kolmarskom džepu. U žaru borbe, Blaskovic je prebačen u Holandiju, gde je nasledio Karla Studenta na mestu komandanta Grupe armija H. Naredna tri meseca se povlačio pod borbom od Britanske 2. armije zbog čega je nagrađen mačevima za orden Gvozdenog krsta.
Iako je pretio svojim vojnicima smrću usled dezertiranja, Blaskovic je dozvolio da Saveznički vazdušno dostavljeni paketi budu dodeljeni holandskom stanovništvu. Njegova komanda je reorganizovana u aprilu 1945. i on je vršio dužnost komandanta štaba u Holandiji. General Čarls Fulkes, koji je komandovao Prvim Kanadskim korpusom, ga je pozvao da u jednom hotelu u Vaganingenu rasprave mogućnost predaje Nemačkih snaga u Holandiji. Blaskovic je pristao na sve predložene ponude. Međutim, u celoj zgradi nije bilo ispravne pisaće mašine, da se dokument o predaji otkuca. Sutradan, obe delegacije su se ponovo okupile i potpisale otkucani dokument.
Blaskovic je na Nirnberškom procesu optužen za ratne zločine, ali je izvršio samoubistvo 5. februara 1948. godine. Nakon što se oteo od stražara, bacio se sa balkona koji je gledao na unutrašnju stranu dvorišta sudnice.[4]
Seamless Wikipedia browsing. On steroids.
Every time you click a link to Wikipedia, Wiktionary or Wikiquote in your browser's search results, it will show the modern Wikiwand interface.
Wikiwand extension is a five stars, simple, with minimum permission required to keep your browsing private, safe and transparent.
