Jajna ćelija

Jajna ćelija je zenska polna ćelija koja se obrazuje u procesu oogeneze kod životinja i megagametogeneze kod viših biljaka. Sadrži haploidan broj hromozoma kao i spermatozoid, ali zato kod većine vrsta ima mnogo veću količinu citoplazme od njega. Zrela jajna ćelija je relativno velika, odnosno, veća je od prosečme telesne ćelije životinja. Veoma velika jaja imaju ptice, gmizavci, a i neke ajkule. Zbog toga je faza rasta u oogenezi mnogo izraženija nego u spermatogenezi.

Vrste jajnih ćelija

Prema količini i rasporedu žumanceta, koje predstavlja rezervnu hranu za embrion, razlikuju se tri osnovna tipa jajnih ćelija:

• oligolecitne,
• telolecitne i
• centrolecitne.
• Oligolecitne (oligos= malo; lekhitos = žumance) jajne ćelije imaju malu količinu žumanceta koje je ravnomerno raspoređeno po citoplazmi.
• Telolecitne (telos = kraj) imaju neravnomerno raspoređeno žumance, tako da se na njima razlikuju dva pola:
• animalni, na kome je više citoplazme i gde se nalazi jedro, i
• vegetativni na kome je više žumanceta.

Razlikuju se dva tipa ovih ćelija:

• umereno telolecitne i
• izrazito telolecitne.

Umereno telolecitne imaju manje žumanceta od izrazito telolecitnih jaja(prisutne su kod vodozemaca). Žumance je u vidu mnogobrojnih tzv. žumancetnih pločica koje su u donjem delu (vegetativni pol), dok se na animalnom polu nalazi više citoplazme.

Izrazito telolecitne sadrže veliku količinu, gusto napakovanog žumanceta, dok je citoplazma sa jedrom svedena na mali disk koji leži na tom žumancetu (jajne ćelije gmizavaca i ptica).

• Centrolecitne jajne ćelije imaju veliku količinu žumanceta smeštenog u centru, a citoplazma je oko njega u vidu površinskog, tankog sloja. U samom centru žumanceta nalazi se ostrvce citoplazme sa jedrom koje je okruženo citoplazmom.
• Jajne ćelije čoveka i ostalih placentalnih sisara su alecitne (bez žumanceta), pošto embrion u ishrani zavisi od majke, a ne od žumanceta.

Vanjske veze

• BioNet Škola^{[mrtav link]}