From Wikipedia, the free encyclopedia
Hiperkinetički poremećaj ili poremećaj pažnje s hiperaktivnošću (Hiperaktivni poremećaj, ADHD, engl. , AD/HD, ADD, neurorazvojni je poremećaj koji karakterišu problemi s koncentracijom[1], hiperaktivnost i impulsivno ponašanje. ADHD je uobičajeno stanje koje je uzrokovano razlikama u mozgu. Kod ljudi sa ovim poremećajem postoji potreba za stalnim kretanjem i fizičkim aktivnostima, a čest je pratilac stanja frustracije i nespretnosti. Ono može izazvati međusobne probleme i uopšte probleme u socijalnom funkcionisanju.[2][3]
Poremećaj pažnje s hiperaktivnošću je povezan sa drugim neurorazvojnim i mentalnim poremećajima, kao i nekim nepsihijatrijskim poremećajima, koji mogu izazvati dodatne probleme, posebno u savremenom društvu.[4] Iako se ljudi sa ovim poremećajem bore da se usredsrede na zadatke za koje nisu posebno zainteresovani da završe, često su u stanju da održe neuobičajeno produžen i intenzivan nivo pažnje za zadatke koje smatraju zanimljivim; ovo se često naziva hiperfokus.[5]
Simptomi
Poremećaj pažnje s hiperaktivnošću se deli na tri tipa u zavisnosti od simptoma:[6]
1. Pretežno nepažljivi tip uključuje simptome:
- poteškoće u održavanju pažnje na zadacima koji ne pružaju visok nivo stimulacije ili zahtevaju trajni mentalni napor;
- nedostatak pažnje na detalje;
- pravljenje nepažljivih grešaka u školskim ili radnim zadacima;
- teškoće u planiranju i organizovanju vremena i aktivnosti;
- često se čini da ne sluša kada se sa njim/njom direktno razgovara i da sanjari ili je u mislima negde drugde;
- gubljenje stvari;
- zaboravnost u svakodnevnim aktivnostima;
- ima poteškoća da se seti da završi predstojeće dnevne zadatke.[7]
2. Pretežno hiperaktivni/impulsivni tip, uključuje simptome:
- prekomerna motorna aktivnost koja ne odgovara uzrastu;
- često trči okolo, ima poteškoća da mirno sedi, a da se ne pomera (deca);
- osećaj fizičkog nemira, osećaj nelagodnosti zbog tišine ili mirnog sedenja (odrasli);
- vrpoljenje ili tapkanje rukama ili nogama;
- tendencija da se reaguje bez promišljanja ili razmatranja rizika i posledica (impulsivne odluke);
- preterano pričanje; poteškoće sa čekanjem na red u razgovoru i upadanje u reč sagovornicima.[8]
3. Kombinovani tip uključuje simptome oba prethodna tipa s tim da ni jedan od njih jasno ne preovladava. Ovaj tip hiperkinetičkog poremećaja se smatra najčešćim.
Simptomi se mogu na menjati tokom vremena pa se tako i tipovi mogu menjati. Kada odrastu većina ljudi pokazuje manje simptoma ili nauče da se nose s njima, ali su kod većine ljudi još uvijek prisutni bar neki od simptoma.[9]
Dijagnoza i terapija
Dijagnozu poremećaja pažnje može postaviti psiholog, psihijatar ili pedijatar. Za ADHD nema leka jer nije bolest, ali se osobi može pružiti medicinska i psihološka pomoć pri regulisanju simptoma. Najčešće se starijoj deci i odraslima propisuji stimulantski lekovi (npr concerta, adderall, ritalin i dr.), ali postoje i nestimulantske opcije koje su ređe propisuju.[10][11]
Seamless Wikipedia browsing. On steroids.
Every time you click a link to Wikipedia, Wiktionary or Wikiquote in your browser's search results, it will show the modern Wikiwand interface.
Wikiwand extension is a five stars, simple, with minimum permission required to keep your browsing private, safe and transparent.
