From Wikipedia, the free encyclopedia
EI Niš (Elektronska industrija Niš) je srpska holding kompanija čije je sedište u Nišu. Formiranjem Instituta za proizvodnju radio opreme i rendgenskih aparata 1948. nastaje i ova kompanija. U sastavu kompanije nalazi se više zavisnih preduzeća iz Niša, Beograda i drugih gradova Srbije. Elektronska industrija Niš je u postupku restruktruriranja i privatizacije (2006 – 2008. godine), tako da je jedan broj preduzeća privatizovan jedan broj je u postupku privatizacije, a nekoliko ih je već u stečaju ili u postupku likvidacije.[1]
Ovom članku ili jednom njegovom dijelu nedostaju izvori. Molimo vas da pomognete Wikipediji i dodate odgovarajuće izvore u članak. |
Vrsta | državna |
---|---|
Delatnost | telekomunikacije, bela tehnika elektonski mašinski elementi |
Godina osnivanja | 1948. |
Sedište | Niš, Srbija |
Rukovodioci | Miodrag Stamenković, dipl. ing mašinstva |
Broj zaposlenih | 1.333 (2009. g.) |
Veb stranica | http://www.eicorp.rs/ |
Do skoro je ova firma bila jedna od retkih u svetu koja je proizvodila elektronske cevi. Više ih ne proizvodi.
Kompanija je nastala 1948. godine pod imenom RR zavodi Niš i proslavila se proizvodnjom: rendgen aparata, elektronskih cevi, radio-aparata i TV aparata.
Godine 1950. na osnovu tadašnjih zakona preduzeće „Zavodi RR“ predato je na upravljanje radnicim i o tome svedoči tabla na zgradi "Ei holdinga“.
Najuspešniji period poslovanja je bio od 1965. do 1980. godine. U to vreme je Ei imala pogone u Nišu, Beogradu, Svrljigu, Žitorađi, Aleksincu, Đevđeliji (Makedonija), Srbu (Hrvatska), oko 50 fabrika sa 28.000 radnika i bruto proizvodom oko 700 miliona dolara godišnje. Elektronska industrija je u to vreme imala veliki asortiman proizvoda široke potrošnje za domaće potrebe, vojsku i izvoz. Proizvodili su se aparati i uređaji u velikim serijama: radio aparati, zvučnici, pojačala, sistemi za ozvučenje, računari, električna brojila, mašine za pranje veša, mašine za pranje sudova, obične pegle, „rolo“ pegle, Crno beli televizori, Kolor televizori, telefoni, telefonske centrale, vf uređaji, radio stanice, uređaji železničke signalizacije, semafori i prateća oprema, uređaji specijalne namene za potrebe vojske i milicije, štampana elektronska kola, proizvodi industrijske elektronike, auto-elektronika, rengen aparati, medicinski uređaji, kolor katodne cevi, elektronske cevi, klima uređaji, kartonska ambalaža, plastična galanterija, feromagnetni materijali, otpornici, kondenzatori, mehanički delovi uređaja, poluprovodnički elementi, i ostalo.
Od 1991. godine počinje pad Elektronske industrije Niš i od tada počinje povećanje gubitaka, smanjenje broja radnika i smanjenje proizvodnje. Od 2000. godine kada je u preduzećima (društveni kapital) bilo oko 10.000 radnika počinje privatizacija perspektivnih preduzeća i stečaj nerentabilnih preduzeća.
Već 2009. godine broj radnika u neprivatizovanim preduzećima (i onim koja su bila pred stečajem) bio je oko 1000. Sredinom 2010. godine je ostalo oko 100 radnika u preduzećima sa većinskim društvenim (državnim) kapitalom.
Kroz privatizaciju i stečajni postupak u krugu EI sada (2010) posluje preko 30 preduzeća raznih profila.
U periodu 2009—2010. g. rukovodstvo Ei pokušava sa organima vlasti (grad i republika) da u krugu bivše Elektronske industrije oživi proizvodnju i stvaranje novih preduzeća ("Tehnološki park", "Bescarinska zona" ...).
Dana 13. 9. 2013. godine zbog blokiranog računa Privredni sud u Nišu pokrenuo je prethodni stečajni postupak za Ei korporaciju. Oktobra 2013. uplaćena su potrebna sredstva tako da je obustavljen stečajni postupak.
U periodu do 2022. svi su objekti unutar fabrike prodati po minimalnoj ceni svima koji bave nisko-kvalitetnim uslugama, što dovodi do potpune propasti kompanije.
Od osnivanja kompanija je preživela razne: reforme, reorganizacije, podele, restruktuiranja, integracije i usaglašavanja sa zakonom. Tako su unutar kompanije nastajala i nestajala zavisna preduzeća: Složene organizacije, OUR-i, SOUR-i, AD, DD, DOO, "džoint venčer kompanije", "ćerke firme“...
Preduzeća su tokom godina: restruktuirana, privatizovana ili otišla u stečaj.
Navodimo preduzeća koja su u pojedinim trenucima poslovala unutar Ei holding kompanije pod raznim nazivima u raznim organizacionim oblicima da bi neka propala otišla u stečaj a neka opstala bila privatizovana i sada uspešno posluju:
Seamless Wikipedia browsing. On steroids.
Every time you click a link to Wikipedia, Wiktionary or Wikiquote in your browser's search results, it will show the modern Wikiwand interface.
Wikiwand extension is a five stars, simple, with minimum permission required to keep your browsing private, safe and transparent.