Centralna banka

Centralna banka je definisana kao emisiona ustanova monetarnog sistema, odgovorna za monetarnu politiku. Historijski centralna banka i svi njeni poslovi su bili pod potpunom kontrolom države,ali u skladu s neoliberalnom ideologijom pojavila se tendencija davanja ovoj ustanovi sve veće i veće samostalnosti od države. Osnovni uspeh ta ideologija uz punu podršku Svetske banke i Međunarodnog monetarnog fonda će ostvariti krajem 20 veka kada centralne banke u zapadnoj evropi (primjer:u Velikoj Britanije tek 1997. godine) i SADu dobivaju samostalnost u odnosu na državni aparat.

Centralna banka može da obezbedi ostvarivanje svojih funkcija uz pomoć instrumenata monetarno-kreditnog regulisanja, u koje spadaju: eskontna stopa, obavezna rezerva, utvrđivanje minimalne rezerve likvidnosti, kupovina i prodaja hartija od vrednosti, učešće u deviznim transakcijama, ograničenje plasmana, i slično.

Uloga Centralne banke

Emisija novčanica, novca i kredita

Centralna banka vrši emisionu funkciju. Ona preko svojih specijalizovanih institucija emituje gotov novac. Centralna banka emituje i primarni novac tako što odobrava kredite poslovnim bankama ili od njih kupuje nedospela potraživanja. Na ovaj način Centralna banka održava potrebnu količinu novca u opticaju i reguliše visinu kamatnih stopa na finansijskim tržištima.

Sprovođenje mera kreditno-monetarne politike

Monetarnom politikom obezbeđuje se optimalan odnos količine novca u opticaju i kvantitativnog karaktera društvenog proizvoda u okviru jedne nacionalne privrede. Ona se svodi na aktivnosti centralne banke koje se odnose na emisiju i povlačenje novca iz opticaja u cilju obezbeđenja adekvatne količine novca u nekoj nacionalnoj privredi. U okviru ostvarivanja mera kreditno-monetarne politike, centralna banka ima nekoliko instrumenata:

• ekontna politika, koja se sastoji u određivanju visine eskontnih stopa i uslova za odobravanje kredita (visina kredita, rok trajanja i slično);
• operacije na otvorenom tržištu, koje se sastoje u kupovini ili prodaji različitih hartija od vrednosti, čime se ostvaruju određeni ciljevi kreditno-monetarne politike. Centralna banka vrši kupovinu hartiju od vrednosti, kada želi da poveća likvidnost banaka i njihov kreditni potencijal. Ovo se dešava u slučaju realizacije kreditno-monetarne politike, kada je cilj da se poveća nivo novčane mase. U slučaju restriktivne kreditno-monetarne politike, centralna banka vrši prodaju hartija od vrednosti, čime smanjuje količinu novca u opticaju i kreditni potencijal poslovnih banaka;
• politika obaveznih rezervi, kojom centralna banka ostvaruje ciljeve kreditno-monetarne politike preko kontrole visine kreditnog potencijala. Ova mera značajna je i za kontrolu bankarskog sistema i održavanje likvidnosti banaka. Suština ove mere sastoji se u utvrđivanju osnovice i stope izdvajanja banaka iz svog depozitnog potencijala u korist obaveznih rezervi kod centralne banke. U slučaju restriktivne kreditno-monetarne politike povećava se stopa obaveznih rezervi, čime se povlači deo novca i smanjuje kreditni potencijal banaka, i
• politika aktiviranja i deaktiviranja depozita, čime se takođe, reguliše nivo novčane mase. Aktiviranje depozita znači ukidanje ograničenja za njihovo slobodno korišćenje. Obrnuto, dezaktiviranje depozita znači njihovo povlačenje u smislu uvođenja različitih ograničenja u korišćenju slobodnih sredstava.

Održavanje spoljne likvidnosti

U okviru ove funkcije centralna banka se angažuje na ostvarenju ciljeva devizne politike, kao što su: obezbeđenje međunarodne likvidnosti zemlje, održavanje stabilnosti deviznog kursa, nesmetano obavljanje platnog prometa, održavanje ravnoteže platnog bilansa, otplata dugova, praćenje i kontrola obavljanja poslova sa inostranstvom, i slično.

Obavljanje određenih poslova na račun države

Centralna banka za račun države obavlja različitne kreditne i fiskalne poslove, u kom smislu se zakonom propisuju njena ovlašćenja.

Druge funkcije

• kontrola rada banaka i drugih finansijskih institucija;
• pružanje pomoći pri održavanju likvidnosti ostalih učesnika na finansijskim tržištima;
• vođenje politike selektivnog kreditiranja određenih segmenata privredne aktivnosti;
• vođenje tzv. zlatne politike, odnosno vođenje poslova održavanja i kontrole rezervi plemenitih metala, itd.

Povezano

• Lista centralnih banaka
• Narodna banka Srbije

Centralna banka na Wikimedijinoj ostavi