Bjesnilo

Bjesnilo ili bjesnoća (ijek.), odn. besnilo ili besnoća (ek.), teška zarazna bolest od koje može oboleti svaki sisar.^[1] Između ostalog i čovek. No od besnila najčešće obolevaju psi, vukovi, mačke i lisice. Pošto se uzročnik besnila nalazi u balama (pljuvačci) zaražene životinje, zaraza se lako širi ujedima zaraženih životinja.

Rabies
Pas oboleo od virusa besnila
Specijalnost	Infektologija, veterinarska medicina
Klasifikacija i eksterni resursi
ICD-10	A82
DiseasesDB	11148
eMedicine	med/1374 eerg/493 ped/1974
MeSH	D011818

Znatno ređe, usled ujeda besnih pasa ili vukova, oboleva i krupna stoka koja uključuje konje, svinje i koze. One međusobno gotovo nikad ne prenose besnilo. Do Pasterovog pronalaska vakcine protiv besnila i ljudi su prilično često obolevali od besnila, i to samo posle ujeda besnog psa ili besnog vuka. Prenošenje besnila sa čoveka na čoveka je vrlo retko. Posle Pasterovog pronalaska, među ljudima se sve ređe sreće besnilo.

Ova se bolest javlja u dva različita oblika, oba objašnjiva činjenicom da virus napada nervni sistem. Javlja se u vidu jednog jako razdraženog stanja, po kome je bolest i dobila svoje ime, i u vidu takozvanog tihog besnila, koje i ne zaslužuje ime besnila. Oba oblika se javljaju manje-više kod svih životinja koje obolevaju od besnila.^[2]

Prvi znaci besnila kod čoveka javljaju se obično pošto su rane od ujeda već zarasle. Ako je rana bila na licu, znaci besnila mogu se javiti već 14-og dana posle ujeda, ali ako su rane na prstima noge, do pojave prvih znakova besnila može proći i dva meseca. Za to vreme rana zaraste kao i svaka druga rana. Ponekad se oko ožiljka javljaju bolovi, mravci, peckanja, a sama rana je neosetljiva.

U cilju suzbijanja besnila sprovodi se zaštitno vakcinisanje pasa i mačaka i tu meru ne treba nikako napustiti.

Uzročnik besnila pripada grupi RNK virusa,a svrstan je u Rhabdoviruse. Nalazi se u mozgu i produženoj kičmenoj moždini obolelih. Virus besnila ima Varion koji po obliku podseća na puščano zrno. Virus besnila obrazuje inkluzije u nervnim ćelijama u mozgu, najviše ih ima u amonovom rogu. U laboratorijskim uslovima virus se može razmnožavati na mišu, pacovu i zecu.

Reference

1. Drew WL (2004). „Chapter 41: Rabies”. u: Ryan KJ, Ray CG (editors). Sherris Medical Microbiology (4th izd.). McGraw Hill. str. 597–600. ISBN 0-8385-8529-9.
2. Cotran RS, Kumar V, Fausto N (2005). Robbins and Cotran Pathologic Basis of Disease (7th izd.). St. Louis: Elsevier/Saunders. str. 1375. ISBN 0-7216-0187-1.

Vanjske veze

Bjesnilo na Wikimedijinoj ostavi