Arsen

Arsen ili arsenik (As, latinski - arsenium) je metaloid VA, grupe. Ima četri izotopa: 73, 74, 75 i 76, od kojih je postojan samo 75.

Ge - As - Se   P As Sb       periodni sistem
Opšti podaci
Ime, simbol, atomski broj	Arsen, As, 33
Pripadnost skupu	metaloida
grupa, perioda	VA, 4,
gustina, tvrdoća	5727 kg/m3, 3,5
Boja	metalnosiva
Osobine atoma
atomska masa	74,92160 u
atomski radijus	115 (114) pm
kovalentni radijus	119 pm
van der Valsov radijus	185 pm
elektronska konfiguracija	[Ar]3d104s24p3
e- na energetskim nivoima	2, 8, 18, 5
oksidacioni brojevi	±3, 5
Osobine oksida	srednje kiseli
kristalna struktura	romboidna
fizičke osobine
agregatno stanje	čvrsto
temperatura topljenja	1090 K (817 °C)
temperatura ključanja	887 K (614 °C)
molska zapremina	12,95×10-3 m3/mol
toplota isparavanja	34,76 kJ/mol
toplota topljenja	369,9 kJ/mol
pritisak zasićene pare	bez podataka
brzina zvuka	bez podataka
Ostale osobine
Elektronegativnost	2,18 (Pauling) 2,20 (Alred)
specifična toplota	330 J/(kg*K)
specifična provodljivost	3,45×106 S/m
toplotna provodljivost	50 W/(m*K)
I energija jonizacije	947,0 kJ/mol
II energija jonizacije	1798 kJ/mol
III energija jonizacije	2735 kJ/mol
IV energija jonizacije	4837 kJ/mol
V energija jonizacije	6043 kJ/mol
VI energija jonizacije	12310 kJ/mol
Najstabilniji izotopi
izotop zast. v.p.r. n.r. e.r. MeV p.r. 73As (veš.) 80,3 dana z.e.   73Ge 74As (veš.) 17,8 dana β+   74Ge 75As 100% stabilni izotor sa 42 neutrona
Tamo gde drugačije nije naznačeno, upotrebljene su SI jedinice i normalni uslovi.
Objašnjenja skraćenica: zast.=zastupljenost u prirodi, v.p.r.=vreme polu raspada, n.r.=način raspada, e.r.=energija raspada, p.r.=proizvod raspada, z.e=zarobljavanje elektrona

Zastupljen je u zemljinoj kori u količini od 2,5 ppm (eng. parts per million) u obliku nekoliko minerala od kojih je najrasprostranjeniji arsenopirit koji se često nalazi i u ležištima pirita.

Njegova jedinjenja su bila poznata još u antičko doba. U čistom obliku prvi ga je izdvoio alhemičar Albert Veliki u XII-om veku, mada na to otkriće pretenduju i stariji arapski alhemičari i kineski narodni lekari.

Sigurno najpoznatije jedinjenje arsena je vrlo toksičan As₂O₃. Netoksične soli arsen(V) su sastojci pesticida, kao i dodaci staklu dajući mu zelenkastu boju.

prirodan arsen

Biološki značaj - nekoliko enzima koji su neophodni za život sadrže arsen. Arsen je jedan od mikroelemenata i njegova minimalna dnevna količina je veoma niska 0,04 miligrama. Soli arsen(III) su veoma otrovne i izazivaju rak.

Smrtonosna doza iznosi 50 miligrama. Soli arsen(V) su neotrovne ali imaju jako baktericidno dejstvo. Ipak unošenjem velikih količina one se nagomilavaju u organizmu u redukuju se do toksičnih soli arsen(III).

Arsen poseduje dve altotropske modifikacije: prva modifikacija- alfa je krh metal, koji burno reaguje sa vodom. Druga modifikacija- beta je zlatne boje, mnogo manje reaktivna od alfa modifikacije. Čist arsen se dodaje nekim legurama čelika, a i se dodaje silicijumu u električnoj industriji.