Akusilaj

Akusilaj (starogrčki: ), iz grada Arga, bio je jedan od najstarijih grčkih logografa i mitografa, koji je verovatno živeo u drugoj polovini 6. veka pne.^[1] U izvorima se navodi da mu se otac zvao Kaba ili Skabra,^[2] a neki su ga ubrajali među sedam mudraca.^[3]

Prema Sudi, Akusilaj je napisao Genealogije (Γενεαλογίαι) na temelju informacija s bronzanih ploča koje je njegov otac navodno pronašao u svojoj kući.^[4] Spominju se tri knjige ovih Genealogija, koje su, kako se čini, većinom predstavljane prenos Hesiodove poezije u prozu,^[5] ali uz razne ispravke i dopune, koje su uzimale u obzir i argivsko predanje, naročito mit o Foroneju.^[2] Kao i većina drugih logografa, pisao je na jonskom dijalektu.^[1] Od njegovog dela sačuvani su samo oskudni fragmenti i kratki sažeci, koji se velikim delom tiču kosmogonije i teogonije. Platon je najstariji grčki autor koji spominje Akusilaja.^[6]

Dela koja su kasnije kružila pod Akusilajevim imenom nisu bila njegova.^[7]

Reference

1. Smith 1867, s.v. Acusilaus
2. Đurić 1990, str. 379
3. Diogen Laertije, Životi i mišljenja znamenitih filozofa, I, 41.
4. Suda, s.v. Ἀκουσίλαος.
5. Kliment Aleksandrijski, Stromata, VI, str. 486. ()
6. Platon, Gozba, 178b.
7. Suda, s.v. Ἑκαταῖος^{[mrtav link]}, Ἱστορῆσαι^{[mrtav link]}, Συγγράφω^{[mrtav link]}.

Literatura

• Đurić, Miloš N. (1990). Istorija helenske književnosti. Beograd: Zavod za udžbenike i nastavna sredstva.
• Smith, William (1867), „Acusilaus”, Smith, William, Dictionary of Greek and Roman Biography and Mythology, Boston

Vanjske veze

• Akusilajevi fragmenti