Grčki alfabet

Grčki alfabet (grč. Ελληνικό αλφάβητο) je skup dvadeset i četiri slova koja su korišćena za zapisivanje grčkog jezika još od poznog 9. ili ranog 8. veka pre nove ere.^[1][2] Izveden je iz ranijeg feničanskog alfabeta,^[3] i bio je prvi alfabet u užem smislu tj. sistem pisanja koji koristi posebne simbole za svaki samoglasnik i suglasnik^[4]. Najstarije je alfabetsko pismo koje je u neprekidnoj upotrebi do danas. Slova su takođe, počev od 2. veka pre nove ere, korišćena za predstavljanje grčkih cifara. Ćirilična azbuka i latinska abeceda su nastale na bazi grčkog alfabeta.^[5] Pored toga što se koristi u pisanju grčkog jezika, kako drevnih tako i modernih oblika, grčko pismo u današnje vreme isto tako služi i kao izvor tehničkih simbola i oznaka u mnogim domenima matematike, nauke i drugih polja.

Grčki alfabet
Generalno
Vrsta	Alfabet
Jezici	Grčki
Historija
Period	~800. p. n. e. do sadašnjosti
Klasifikacija
Porodica	Egipatski hijeroglifi Proto-sinaitski alfabet feničanski alfabet grčki alfabet
Podsistemi	Gotski alfabet Glagoljica Ćirilica Koptski alfabet Jermenski alfabet Stari italički alfabet Latinica
ISO 15924	Grek

Historija pisma
srednje brončano doba 19. – 15. v. pne. Kanaansko-feničko 14. v. pne. paleohebrejsko 10. v. pne. aramejsko 9. v. pne. brahmi i indijska 6. v. pne. tibetansko 7. v. kmersko/javansko 9. v. hebrejsko 3. v. pne. sirsko 2. v. pne. nabatejsko 2. v. pne. arapsko 4. v. avestičko 4. - 6. v. grčko 9. v. pne. etruščansko 8. v. pne. latinično 7. v. pne. rune 2. v. ogamsko 4. v. gotsko 4. v. armensko 405. glagoljičko 862. ćirilično 10. v. samaritansko 6. v. pne. iberska 6. v. pne. južnoarapsko 9. v. pne. etiopsko 5. – 6. v. pne.
meroitičko 3. v. pne.
Geneologija

U svojim klasičnim i modernim formama, alfabet ima 24 slova, uređena od alfa do omega. Kao i latinica i ćirilica, grčko pismo je imalo samo jednu formu svakog slova. U njemu je razvijena distinkcija veličine slova između male i velike forme paralelno sa latinskim tokom moderne ere.

Zvučne vrednosti i konvencionalne transkripcije za neka od slova se razlikuju između antičke i moderne grčke upotrebe, jer se izgovor grčkog znatno promenio između 5. veka p. n. e. i današnjice. Moderni i antički grčki koriste različite dijakritike. Tradicionalna ortografija, koja je korišćena za antički grčki i ponekad za moderni grčki, ima mnoštvo dijakritika, kao što su akcentne oznake za stavljanje naglaska (politonika), oznake disanja za prisustvo i odsustvo inicijalnog zvuka, i jotni podskripti za krajnji zvuk. U modernom grčkom spelovanju, ortografija je bila pojednostavljena do monotonskog sistema, koji koristi samo dva dijakritika: akutni naglasak i dijarezu.

Tablica grčkog alfabeta — novogrčka

Slovo	Ime			Glas		Latinička transliteracija		Feničko slovo[6]
	starogrčki[7]	novogrčki[8]		starogrčki	novogrčki	starogrčki	novogrčki
Α α	ἄλφα	άλφα	Alfa	[] []	[]	a	a	alef
Β β	βῆτα	βήτα	Beta (vita)	[]	[]	b	v	beth
Γ γ	γάμμα	γάμμα, γάμα	Gama	[]	[], []	g	gh, g	gimel
Δ δ	δέλτα	δέλτα	Delta	[]	[]	d	dh, d	daleth
Ε ε	εἶ, ἒ ψιλόν	έψιλον	Epsilon	[]	[]	e	e	he
Ζ ζ	ζῆτα	ζήτα	Zeta (zita)	[], []	[]	z	z	zayin
Η η	ἦτα	ήτα	Eta (ita)	[] ([])	[]	e, ē	i	heth
Θ θ	θῆτα	θήτα	Teta (tita)	[]	[]	th	th	teth
Ι ι	ἰῶτα	ιώτα	Jota	[], []	[], []	i, ī	i	yodh
Κ κ	κάππα	κάππα	Kapa	[]	[], []	k	k	kaf
Λ λ	λάβδα, λάμβδα	λάμδα	Lambda	[]	[]	l	l	lamedh
Μ μ	μῦ	μι	Mi	[]	[]	m	m	mem
Ν ν	νῦ	νι	Ni	[]	[]	n	n	nun
Ξ ξ	ξεῖ, ξῖ	ξι	Ksi	[]	[]	ks	ks	samekh
Ο ο	οὖ, ὂ μικρόν	όμικρον	Omikron	[]	[]	o, ŏ	o	ayin
Π π	πεῖ, πῖ	πι	Pi	[]	[]	p	p	pe
Ρ ρ	ῥῶ	ρω	Ro	[], []	[]	r	r	res
Σ σ, ς	σῖγμα	σίγμα	Sigma	[]	[]	s	s	sin
Τ τ	ταῦ	ταυ	Tau (taf)	[]	[]	t	t	taw
Υ υ	ὗ, ὓ ψιλόν	ύψιλον	Ipsilon	[], [], []	[]	u, y	y	waw
Φ φ	φεῖ, φῖ	φι	Fi	[]	[]	ph, f	f
Χ χ	χεῖ, χῖ	χι	Hi	[], []	[], []	kh, ks	h
Ψ ψ	ψεῖ, ψῖ	ψι	Psi	[]	[]	ps	ps
Ω ω	ὦ, ὦ μέγα	ωμέγα	Omega	[]	[]	o, ō	o	ayin

Zvučne vrednosti

Glavni članak: Grčka ortografija

Za više informacija pogledajte članak Načini artikulacije

U antičkom i modernom grčkom, slova grčkog alfabeta imaju prilično stabilno i konzistentno mapiranje simbola i zvukova, što čini izgovor reči uglavnom predvidivim. Antičko grčko spelovanje je generalno bilo blisko fonemsko. Za znatan broj slova, zvučne vrednosti se znatno razlikuju između antičkog i modernog grčkog, pošto je njihov izgovor sledio set sistematskih fonoloških pomeranja koja su uticala na jezik u njegovim postklasičnim stupnjevima.^[9]

Među konsonantnim slovima, sva slova koja označavala zvučne plozivne konsonante () i aspiratne plozive () u antičkom grčkom označavaju korespondirajuće frikativne zvukove u modernom grčkom.

	Bivši zvučni plozivi			Bivši aspirati
	Slovo	Antičko	Moderno	Slovo	Antičko	Moderno
Labijalno		/b/	/v}/		/pʰ/	/f/
Dentalno		/d/	/ð/		/tʰ/	/θ/
Dorsalno		/ɡ/	ʝ/		/kʰ/	/x/ ~ /ç/

Među samoglasničkom simbolima, zvučne vrednosti modernog grčkog odražavaju radikalno pojednostavljivanje samoglasničkog sistema post-klasičnog grčkog, spajajući višestruke ranije distinktne samoglasničke foneme u znatno manji broj. To je dovelo do toga da nekoliko grupa samoglasničkih slova u današnje vreme označava identične zvuke. Moderna grčka ortografija ostaje dosledna istorijskom spelovanju u većini tih slučajeva. Konsekventno, spelovanje reči u modernom grčkom često nije predvidivo iz samog izgovora, dok je obrnuto mapiranje, od pravopisa do izgovora, obično redovno i predvidivo.

Sledeća samoglasnička slova i digrafi su uključeni u spajanja:

Slovo	Antičko	Moderno	Slovo	Antičko	Moderno
	ɛː	> i		ɔː	> o
	i(ː)			o
	eː			e	e
	u(ː) > y			ai
	oi > y
	yː > y

Govornici modernog grčkog tipično koriste isto, moderno mapiranje simbola i zvukova za grčki u svim istorijskim stupnjevima. U drugim zemljama, studenti antičkog grčkog često koriste različite konvencionalne aproksimacije istorijskih zvukovnih sistema u izgovoru antičkog grčkog.

Digrafi i kombinacije slova

Nekoliko slovnih kombinacija ima specijalne konvencionalne zvučne vrednosti različite od onih u njihovim pojedinačnim komponentama. Među njima je nekoliko digrafa samoglasničkih slova koji su ranije predstavljali diftonge ali su sad monoftongovani. Pored gore pomenuta četiri (⟨, αι, οι, υι⟩), postoji takođe ⟨⟩, koji se izgovara . Antički grčki diftonzi ⟨⟩, ⟨⟩ i ⟨⟩ se izgovaraju , i u modernom grčkom. U nekim okruženjima oni su sveden na , i respektivno.^[10] Moderne grčke kombinacije suglasnika ⟨⟩ i ⟨⟩ označavaju i (ili i ) respektivno; ⟨⟩ označava i ⟨⟩ označava . Osim toga, u antičkom i modernom grčkom, slovo ⟨⟩, pre nekog drugog velarnog suglasnika, označava velarni nazal ; stoga se ⟨⟩ i ⟨⟩ izgovaraju kao ⟨ng⟩. Po analogiji sa ⟨⟩ i ⟨⟩, ⟨⟩ se isto tako koristi za . Takođe postoje kombinacije ⟨⟩ i ⟨⟩.

Kombinacija	Izgovor	Zvučni izgovor
⟨⟩
⟨⟩
⟨⟩
⟨⟩
⟨⟩
⟨⟩
⟨⟩

Romanizacija

Glavni članak: Romanizacija grčkog

Postoji mnogo različitih metoda predstavljanja grčkog teksta ili grčkih imena u latiničnom pismu. Forma u kojoj se klasična grčka imena konvencionalno prikazivana u engleskom jeziku je proistekla iz načina na koji su grčke pozajmljene reči bile inkorporisane u latinski u antičkom dobu. U tom sistemu, ⟨⟩ je zamenjeno sa ⟨c⟩, diftonzi ⟨⟩ i ⟨⟩ su prikazani kao ⟨ae⟩ i ⟨oe⟩ (ili ⟨æ,œ⟩) respektivno; a ⟨⟩ i ⟨⟩ su pojednostavljeni do ⟨i⟩ i ⟨u⟩ respektivno. U modernoj naučnoj transliteraciji starogrčkog jezika, ⟨⟩ se obično prikazuje kao ⟨k⟩, a samoglasničke kombinacije ⟨, οι, ει, ου⟩ kao ⟨ai, oi, ei, ou⟩ respektivno. Slova ⟨⟩ i ⟨⟩ se generalno prikazuju kao ⟨th⟩ i ⟨ph⟩; ⟨⟩ kao bilo ⟨ch⟩ ili ⟨kh⟩; i na početku reči ⟨⟩ kao ⟨rh⟩.

Za moderni grčki postoji više različitih transkripcionih konvencija. One se međusobno znatno razlikuju, u zavisnosti od njihove namene, u pogledu toga koliko blizu one ostaju u odnosu na konvencionalne slovne korespondencije transkripcionih sistema baziranih na antičkom grčkom, i u kom stepenu one streme bilo preciznoj slovo-za-slovo transliteraciji ili fonetički baziranoj transkripciji. Standardizovane formalne transkripcione sisteme su definisali Međunarodna organizacija za standardizaciju (kao ),^[11] Grupa eksperata Ujedinjenih nacija o geografskim nazivima,^[12] Biblioteka kongresa,^[13] i drugi.

Tablica grčkog alfabeta — numerička

Slova koja slede nisu deo standardnog grčkog alfabeta, ali su korišćena u pre-klasičnim vremenima u pojedinim dijalektima. Slova stigma, kopa i sampi su takođe korišćena i za beleženje grčkih cifara.

Slovo	Feničansko slovo	Ime			Transliteracija	Glas
			drugogrčko	prvogrčko
Ϛ ϛ[14]		Stigma	–		st
Ϙ ϙ[15], Ϟ ϟ[16]	Qoph	Kopa			q
Ͳ ͳ[17], Ϡ ϡ[18]	Tsade	Sampi	–		ss	, ,

Tablica grčkog alfabeta — zastarela

Slovo	Feničansko slovo	Ime			Transliteracija	Glas
			starogrčko	novogrčko
Ϝ ϝ[19], Ͷ ͷ[20]	Vav	Digama			w
Ͱ ͱ[21]	Heth	Heta			h
Ϻ ϻ[22]	Tsade	San			s
Ϸ ϸ[23]	Tsade	Šo	–	–	š

Reference

1. The date of the earliest inscribed objects; A.W. Johnston, „The alphabet”, in N. Stampolidis and V. Karageorghis, eds, Sea Routes from Sidon to Huelva: Interconnections in the Mediterranean 2003:263-76, summarizes the present scholarship on the dating.
2. Cook 1987: str. 9
3. The Development of the Greek Alphabet within the Chronology of the ANE (2009)
4. Coulmas, Florian (1996). The Blackwell Encyclopedia of Writing Systems. Oxford: Blackwell Publishers Ltd.. ISBN 978-0-631-21481-6. ()
5. Coulmas 1996
6. Fischer 2004: str. 90
7. Woodard 2008: str. 15–17
8. Holton, Mackridge & Philippaki-Warburton 1998: str. 31
9. Horrocks 2006: str. 231–250
10. Additionally, the more ancient combination ⟨⟩ or ⟨⟩ can occur in ancient especially in Ionic texts or in personal names.
11. ISO (2010). „ISO 843:1997 (Conversion of Greek characters into Latin characters)”.
12. UNGEGN Working Group on Romanization Systems (2003). „Greek”. Pristupljeno 15. 07. 2012.
13. „Greek (ALA-LC Romanization Tables)”. 2010.
14. Stigma, Nick Nicholas' Home Page()
15. Koppa, Nick Nicholas' Home Page()
16. Numeric Koppa, Nick Nicholas' Home Page()
17. Sampi, Nick Nicholas' Home Page()
18. Numeric Sampi, Nick Nicholas' Home Page()
19. Digamma, Nick Nicholas' Home Page()
20. Pamphylian Digamma, Nick Nicholas' Home Page()
21. Heta, Nick Nicholas' Home Page()
22. San, Nick Nicholas' Home Page()
23. Sho, Nick Nicholas' Home Page()

Literatura

• Fischer, Steven Roger (2004). A history of writing. Reaktion Books. str. 90.
• () N. e A. Humez (1981). . ed. Godine, Boston. ISBN 978-0-87923-377-8.
• () L. Hamilton Jeffery (1990). . ed. Clarendon Press, Oxford. ISBN 978-0-19-814061-0.
• M. S. Makratis, ur. (1996). . ed. Oak Knoll Press. ISBN 978-1-884718-27-4.
• H. Hansen e G. Quinn (1992). . ed. Fordham University Press. ISBN 978-0-8232-1663-5.
• B. B. Powell (1996). . ed. Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-58907-9.
• Cook, B. F. (1987). Greek inscriptions. University of California Press/British Museum.
• Daniels, Peter T; Bright, William (1996). The World's Writing Systems. Oxford University Press.
• Elsie, Robert (1991). „Albanian Literature in Greek Script: the Eighteenth and Early Nineteenth-Century Orthodox Tradition in Albanian Writing”. Byzantine and Modern Greek Studies 15 (20). Arhivirano iz originala na datum 28. 04. 2020. Pristupljeno 10. 03. 2010.
• Hinge, George (2001). Die Sprache Alkmans: Textgeschichte und Sprachgeschichte (Ph.D.). University of Aarhus.
• Holton, David; Mackridge, Peter; Philippaki-Warburton, Irini (1998). Grammatiki tis ellinikis glossas. Athens: Pataki.
• Horrocks, Geoffrey (2006). Ellinika: istoria tis glossas kai ton omiliton tis. Athens: Estia. [Greek translation of Greek: a history of the language and its speakers, London 1997]
• Johnston, A. W. (2003). „The alphabet”. u: Stampolidis, N.; Karageorghis, V. Sea Routes from Sidon to Huelva: Interconnections in the Mediterranean 16th – 6th c. B.C.. Athens: Museum of Cycladic Art. pp. 263–276.
• Kristophson, Jürgen (1974). „Das Lexicon Tetraglosson des Daniil Moschopolitis”. Zeitschrift für Balkanologie 10: 4–128.
• Liddell, Henry G; Scott, Robert (1940). A Greek-English Lexicon. Oxford: Clarendon.
• Macrakis, Stavros M. (1996). „Character codes for Greek: Problems and modern solutions”. u: Macrakis, Michael. Greek letters: from tablets to pixels. Newcastle: Oak Knoll Press. str. 265.
• Mazon, André; Vaillant, André (1938). L'Evangéliaire de Kulakia, un parler slave de Bas-Vardar. Bibliothèque d'études balkaniques. 6. Paris: Librairie Droz. — selections from the Gospels in Macedonian.
• Miletich, L. (1920). „Dva bŭlgarski ru̐kopisa s grŭtsko pismo”. Bŭlgarski starini 6.
• Murdoch, Brian (2004). „Gothic”. u: Murdoch, Brian; Read, Malcolm. Early Germanic literature and culture. Woodbridge: Camden House.
• Peyfuss, Max Demeter (1989). Die Druckerei von Moschopolis, 1731—1769: Buchdruck und Heiligenverehrung in Erzbistum Achrida. Wiener Archiv für Geschichte des Slawentums und Osteuropas. 13. Böhlau Verlag.
• Sims-Williams, Nicholas (1997). „New Findings in Ancient Afghanistan – the Bactrian documents discovered from the Northern Hindu-Kush”. Arhivirano iz originala na datum 10. 06. 2007..
• Swiggers, Pierre (1996). „Transmission of the Phoenician Script to the West”. u: Daniels; Bright. The World's Writing Systems. Oxford: University Press. pp. 261–270.
• Stevenson, Jane (2007). „Translation and the spread of the Greek and Latin alphabets in Late Antiquity”. u: Kittel, Harald. Translation: an international encyclopedia of translation studies. 2. Berlin: de Gruyter. str. 1157–1159.
• Thompson, Edward M. (1912). An introduction to Greek and Latin palaeography. Oxford: Clarendon.
• Woodard, Roger D. (2008). „Attic Greek”. u: Woodard, Roger D.. The ancient languages of Europe. Cambridge: University Press. str. 14–49.

Vanjske veze

Grčki alfabet na Wikimedijinoj ostavi

Potraži značenje riječi Appendix:Greek script u
W(j)ečniku, slobodnom rječniku.