Čandrasekarova granica

Čandrasekarova granica ili Čandrasekarov limit (eng. Chandrasekhar limit) jeste konstanta u astrofizici i uobičajeno iznosi 1.4 mase Sunca. Vrednost ove konstante varira zavisno od uzetih aproksimacija, a vrednost koju je računao Čandrasekar iznosi:

${\displaystyle {\frac {\omega _{3}^{0}{\sqrt {3\pi }}}{2}}\left({\frac {\hbar c}{G}}\right)^{3/2}{\frac {1}{(\mu _{e}m_{H})^{2}}}.}$

gde je μ_e prosečna molekularna težina elektrona, ${\displaystyle m_{H}}$ masa atoma vodonika, ${\displaystyle \pi }$ broj Pi, ${\displaystyle \omega _{3}^{0}\approx 2.018236}$ konstanta povezana sa rešenjem Lejn-Emden jednačine, ${\displaystyle \hbar }$ Plankova konstanta, c brzina svetlosti, G ili γ gravitaciona konstanta.

Čandrasekarov limit izuzetno je bitan u evoluciji jedne zvezde. Naime, ukoliko je masa zvezde manja od Čandarsekarovog limita u trenutku kada zvezda potroši sve nuklearno gorivo, odnosno onda kada nema više vodonika u jezgru, a nema dovoljno energije da započne fuziju iz helijuma, tada zvezda počinje da kolapsira pod uticajem gravitacione sile. Na kraju nastaje beli patuljak. Ukoliko je masa zvezde veća od Čandarsekarovog limita, a manja od 3 mase Sunca, isprva nastaje crveni džin, a kada počne gravitacioni kolaps nastaju nova ili supernova. Gravitacionom kolapsu zvezda masa većih od tri mase Sunca prethodi eksplozija supernove. Na kraju evolucije, zvezde srednjih masa postaju neutronske zvezde, pri većim masama, nastaje crna rupa.

Povezano

• Zvezda