Tekstura magmatskih stijena

Tekstura stene definisana je rasporedom sastojaka koji ispunjavaju prostor unutar jedne magmatske mase. Tekstura je posledica endogenih i egzogenih faktora koji su delovali u toku kristalizacije date magme.

• Masivna ili homogena tekstura javlja se kada su svi sastojci stene u njoj ravnomerno raspoređeni, tako da daju homogen sklop.

• Šlirasta tekstura nastaje lokalnim koncentrisanjem bojenih sastojaka u obliku gnezda ili izduženih sočiva, bez oštre granice prema okolnoj masi stene u kojoj se nalazi. Šlirasta tekstura može biti posledica i asimilacije, tj. potpunog utapanja manjih sastojaka od strane magme.

• Planparalelna tekstura nastaje usled strujanja ili blagih usmerenih pritisaka prilikom konsolidacije stene. Ona se ogleda u orijentaciji stubastih ili listastih minerala u steni. Ovi minerali ponekad se grupišu u nizove ili trake.

• Škriljava tekstura nastaje kao posledica dejstva jakih pritisaka u toku ili čak i posle konsolidacije stene. Pritkasti i ljuspasti minerali kod ove teksture zauzimaju položaj koji je upravan na pravac dejstva pritiska.

• Fluidalna tekstura javlja se kao posledica tečenja magme ili lave za vreme njene konsolidacije. Ogleda se u usmerenom položaju mikrolita (sitnih kristala) u osnovi stene, a često i fenokristala, koji ukazuju na smer tečenja magme.

• Mehurasta tekstura nastaje usled odlaženja mehurića iz rastopa, pri čemu zaostaju šupljine. Ako je mehura puno, obrazuje se šljakasta tekstura. Ako te šupljine kasnije ispune neki sekundarni minerali, obrazuje se mandolasta tekstura. Šupljine su obično ispunjene kalcitom, hloritom, zeolitima, kalcedonom i drugim mineralima. Mehuraste i mandolaste teksture karakteristične su za subaerske i submarinske izlive bazalta, dijabaza i spilita, pri čemu su kod poslednjih šupljine redovno ispunjene (formirane su mandole).

Literatura

1. Đorđević V., Đorđević P., Milovanović D. 1991. Osnovi petrologije. Beograd: Nauka