Pandžab (Indija)

Pendžab je savezna država Indije sa površinom od 50.362 km² i 24.289.296 stanovnika (stanje: 1. jan. 2001). Nalazi se u severozapadnom delu Indije. Graniči sa pakistanskim Pendžabom na zapadu, Džamu i Kašmirom na severu, Himačal Pradešom na severoistoku, Harajanom na jugu i jugoistoku , Čandigarom ma jugoistoku i Radžastanom na jugoistoku. Glavni grad Pendžaba Čandigar predstavlja posebnu teritoriju, a glavni grad je i Harajane. Indijska prva civilizacija u dolini Inda nastala je u Pendžabu. Indijski Pendžab je deo većeg istorijskog regiona Pendžaba, koji je sadržavao i pakistanski Pendžab, Himašal Pradeš, Harajanu , Delhi i Čandigar. Reč pendžab dolazi od persijskih reči "panj" -pet i "ab" - voda, što bi značilo Zemlja pet reka. Pet reka po kojima je Pendžab dobio ime su Dželum, Čenab, Beas, Ravi i Sutlej, a svih pet predstavljaju pritoke od Inda.

Pendžab
Pendžab - ਪੰਜਾਬ
Država:	Indija
Glavni grad:	Čandigar
Površina:	50.362 km²
Stanovništvo:	24.289.296 (2001)
Gustina stanovništva:	482 stan./km²
Jezik:	pandžabi
Religija:
Veb-sajt:
Mapa

Ekonomija

Zlatni hram u Amricaru, sveti hram Sika

Ima najbolju infrastrukturu u celoj Indiji, pa zato predstavlja privlačnu lokaciju za strane kompanije Najviše električne energije se proizvodi u Pendžabu. Osim poljoprivrede značajna je proizvodnja naučne instrumentacije, elektroindustrija, mašinska industrija i tekstilna. Pendžab je jedan od najplodnijih regiona sveta. Idealan je za pšenicu. Gaje se i pirinač, voće, povrće i šećerna trska. Tu se proizvodi 60% indijske pšenice i 40% indijske proizvodnje pirinača. Pendžab proizvodi 2% svetske proizvodnje pamuka, 2% svetske proiizvodnje pšenice i 1% svetske proizvodnje pirinača.

Stanovništvo

Glavna religija u Pendžabu je sikska, kojoj pripada 60% stanovništva. Hinduizam je druga religija po veličini u Pendžabu. Najsvetiji sikski hram , Zlatni hram iz Amricara nalazi se u Pendžabu. Amricar je takođe značajan za džainizam. Jezik je pandžabi, a govori se i u pakistanskom Pendžabu, ali koristi se različito pismo.

Istorija

Indijska država Pendžab nastala je 1947. prilikom deobe Indije, kada je region Pendžab podeljen na indijski i pakistanski deo. Zapadni muslimanski deo postao je deo Pakistana, a istočni naseljen Sikima i hindusima postao je deo Indije. Mnogi Siki i hindusi živeli su u zapadnom delu, a mnogi muslimani u istočnom delu, tako da je došlo do velikog nasilja prilikom te deobe. Glavni grad prethodnog nepodeljenog Pendžaba je bio Lahor i završio je na pakistanskoj strani. Zbog toga je izgrađen novi glavni grad na indijskoj strani Čandigar. Jugoistočni deo indijskog Pendžaba u kome su hindusi bili većina odvojio se 1966. u posebnu indijsku državu Harajanu. Čandigar je bio na granici te dve države i ostao je glavni grad za obe države. Tokom Zelene Revolucije 1970ih Siki su osetili značajan porast blagostanja. U to isto vreme dolazi do velike polarizacije između Indijske kongesne partije i glavne partije Sika Širomani Akali Dal. Siki su smatrali da je centralna indijska vlada povećala centralizaciju i diskriminaciju Pendžaba. Zbog toga je partija Sika zahtevala maksimalnu autonomija za Pendžab i smanjenje ovlasti centralne vlasti. To je odbijeno i smatralo se prikrivenim separatističkim tendencijama. Posle toga nastaje još veće neslaganje. Jedan deo Sika postaje još radikalniji i traže nezavisnu državu Kalistan. Neki militantni Siki krenuli su u napade na hinduse i službenike vlade. Militanni Siki su se sklonili u Zlatni hram u Amricaru i tu su se utvrdili. Indijska vojska je juna 1984. napala taj najsvetiji hram Sika, u koji su se sklonili naoružani militanti. Ta vojna operacija je bila jako slabo organizovana, tako da je bilo jako mnogo mrtvih vojnika i civila. Zbog toga napada na Zlatni Hram situacija se još više pogoršala. Ranih 1990ih smanjio se nivo nasilja.