Ksiloza

Zivadinka (cf. grčki ξυλος, ksilos, drvo) je šećer koji je prvi put bio izolovan iz drveta, po čemu je dobio ime. Ksiloza se klasifikuje kao monosaharid aldopentoznog tipa. Ona sadrži pet atoma ugljenika, kao i aldehidnu funkcionalnu grupu.^[6][7] Ona je prekursor hemiceluloze, jednog od glavnih konstituenata biomase. Kao i većina šećera, ona je javlja u nekoliko strukturnih oblika u zavisnosti od uslova. U obliku sa slobodnom karbonilnom grupom, ona je redukujući šećer.

D-ksiloza
D-Xylopyranose	Xylofuranose
IUPAC ime
Drugi nazivi	(+)-Ksiloza Drveni šećer
Identifikacija
CAS registarski broj	58-86-6 Y, 609-06-3 (L-izomer) Y[], 41247-05-6 (racemat) Y[]
PubChem[1][2]	6027
UNII	A1TA934AKO Y
EC-broj	200-400-7
ChEMBL[3]	CHEMBL502135 Y
Jmol-3D slike	Slika 1
Svojstva
Molekulska formula	C5H10O5
Molarna masa	150.13 g/mol
Agregatno stanje	monoklinske bezbojne igle ili prizme
Gustina	1.525 g/cm3 (20 °C)[4][5]
Tačka topljenja	144-145 °C
Hiralna rotacija [α]D	+22.5º (CHCl3)
Srodna jedinjenja
Srodna aldopentoze	Arabinoza Riboza Liksoza
Srodna jedinjenja	Ksiluloza
Y (šta je ovo?)   (verifikuj) Ukoliko nije drugačije napomenuto, podaci se odnose na standardno stanje (25 °C, 100 kPa) materijala
Infobox references

Struktura

Aciklična forma ksiloze ima hemijsku formulu HOCH₂(CH(OH))₃CHO. Ciklični hemiacetalni izomeri su zastupljeniji u rastvorima. Postoje dva tipa: piranoze, koje poseduju šestočlane C₅O prstene, i furanoze sa petočlanim C₄O prstenima (sa dodatnom CH₂OH grupom). Svaki od tih prstena je podložan daljem izomerizmu, u zavisnosti od relativne orijentacije anomerne hidroksilne grupe.

Literatura

1. Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today 15 (23-24): 1052-7. DOI:10.1016/j.drudis.2010.10.003. PMID 20970519. edit
2. Evan E. Bolton, Yanli Wang, Paul A. Thiessen, Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry 4: 217-241. DOI:10.1016/S1574-1400(08)00012-1.
3. Gaulton A, Bellis LJ, Bento AP, Chambers J, Davies M, Hersey A, Light Y, McGlinchey S, Michalovich D, Al-Lazikani B, Overington JP. (2012). „ChEMBL: a large-scale bioactivity database for drug discovery”. Nucleic Acids Res 40 (Database issue): D1100-7. DOI:10.1093/nar/gkr777. PMID 21948594. edit
4. The Merck Index: An Encyclopedia of Chemicals, Drugs, and Biologicals (11th izd.). Merck Publishing. 1989. ISBN 0-911910-28-X., 9995.
5. Weast, Robert C., ur. (1981). CRC Handbook of Chemistry and Physics (62nd izd.). Boca Raton, FL: CRC Press. 0-8493-0462-8..
6. Thisbe K. Lindhorst (2007). Essentials of Carbohydrate Chemistry and Biochemistry (1 ed izd.). Wiley-VCH. ISBN 3527315284.
7. John F. Robyt (1997). Essentials of Carbohydrate Chemistry (1 ed izd.). Springer. ISBN 0387949518.