Destiny's Child je bila američka R&B grupa koja je osvojila nagradu Grammy i koju su činile vodeća pevačica Beyoncé Knowles uz Kelly Rowland i Michelle Williams. Za vreme njenog postojanja grupa je izdala četiri studijska slbuma i njihova četiri singla su bila broj jedan na američkoj top listi. Prodali su preko 50 miliona albuma širom sveta i postali su jedni od najbolje prodavanih izvođača u Americi.[1] Svetska muzička organizacija za dodelu nagrada (engl. ) im je dodelila tutulu najbolje ženske grupe svih vremena koja je prodala najviše albuma. Billboard magazin je rangirao ovu grupu kao jednu od najboljih muzičkih trija svih vremena[2]i 2008. godine je uvrstio na listu „All time Hot 100 Artist".[3]
Grupa je formirana 1997. godine u Houstonu, Teksasu (engl. ) a članovi ove grupe su započeli svoje muzičke karijere još i pre nego što su postali tinejdžeri pod zajedničkim imenom Girls' Tyme (engl. ) u kojoj su bile Beyonce, Kelly Rowland, LaTavia Roberson i LeToya Luckett. Posle nekoliko godina kada su većinom nastupale na manje poznatim mestima, potpisale su ugovor sa muzičkom kućom Columbia Records i promenili naziv grupe. Destiny's Child su bile „lansirane" u javnost posle objavljivanja njihovog drugog albuma, „Rukopis na zidu" (engl. ) sa singlovima „Bills, bills, bills" i „Say my name" koji su bili na prvom mestu američke top liste. I pored velikog komercijalnog uspeha, grupu su mučili interni konflikti i problemi sa zakonom u trenucima kada su LaTavia Roberson i LeToya Luckett pokušale da zavade grupu sa menadžerom Matthew Knowles-om. One su nedugo zatim napustile grupu kojoj su se u tom trenutku pridružile Williams-ova i Farrah Franklin. Ipak, 2000. godine Franklin je takođe napustila grupu i ostao je trio.
Njihov treći album Survivor koji je interpretiran od strane publike kao „kanal" putem koga su članice grupe mogle da ispolje sve što su osećale u tom trenutku i podele svoja iskustva, je bio sastavljen od svetski poznatih hitova kao što su „Independent Women", „Survivor" i „Bootylicious". Destiny's Child su 2002. godine objavile razdvajanje grupe što je omogućilo svakoj od članica da započne solo karijeru.
Izdavačka istorija
1990–1997: Počeci
Beyoncé Knowles se 1990. godine upoznaje sa LaTavia Roberson za vreme audicije za formiranje ženskog benda.[4] Oni se pridružuju grupi koja je bila osnovana u Hjustonu, Teksasu (engl. ) i koja se bavila rep muzikom i igranjem. Kelly Rowland, koja se preselila u kuću Knowles-ovih zbog porodičnih problema, takođe im se pridružuje 1992. godine. Originalni naziv ove grupe je bio Girls Tyme i on je brojio šest članica.[5][6]Ova grupa je doživela veliku medijsku pažnju u celoj Americi[5] i R&B producent Ame Frager je doleteo u Hjuston kako bi se upoznao sa članicama grupe. On ih je doveo u svoj studio, The Plant Recording Studios u Severnoj Kaliforniji gde su započeli rad. Beyoncé je bila u glavnom fokusu jer je Frejžer smatrao da je upravo ona posedovala pravu ličnost i sposobnost za pevanje.[5] Frejžer je ulagao velike napore kako bi Girls Tajm uspeli da potpišu ugovor sa nekom većom izdavačkom kućom. Deo njegove strategije je bilo i to da grupa doživi svoj prvenac u Star Search-u, najvećem show-u za talente na nacionalnoj televiziji u Americi u to doba.[5] Međutim grupa je izgubila na takmičenju jer su izabrali pogrešnu pesmu, prema navodima Beyoncé Knowles.[7] Oni su više repovali nego što su pevali pesmu.[4]
Zbog poraza na ovom takmičenju, Matthew Knowles (otac Beyoncé Knowles) je svojom slobodnom voljom odvojio vreme kako bi pomogao grupi.[5][8]On je smanjio broj članica grupe na četiri sa izuzetkom LeToya Luckett 1993. godine.[4][5] Pored toga što su dosta vremena provodile u njihovoj crkvi u Hjustonu, grupa Girls Tajm je vežbala po dvorištima i naročito Headliners Salon-u koji je vodila Bijonsina majka. Grupa je vežbala svoju koreografiju i pevanje u salonu kada je on bio na Montrouz Bulevaru (end. Montrose Boulevard) u Hjustonu i često su dobijali napojnice od mušterija. Za vreme škole, Girls Tajm je nastupala na lokalnim svirkama. Leti, Matthew Knowles je organizovao kampove na kojima bi ih učio plesu i pevanju.[9] Posle rigoroznih treninga grupa bi nastupala kao uvod za nastupe već poznatih bendova kao što su SWV, Dru Hill i Immature. Tina Knowles je kreirala odeću za grupu. Vernell Jackson je takođe imao funkciju menadžera grupe kada je Tina bila na putu sa devojkama.[9]
U početnim stadijumima razvoja, grupa Girls Tyme je menjala svoje ime u Nešto sveže (engl. ), Klišé (engl. ), Lutke (engl. ) i Sudbina (engl. ).[10] Potpisali su ugovor sa muzičkom kućom Elektra Records pod imenom Destiny ali su dobile otkaz nekoliko meseci kasnije pre nego što su uspele da izdaju album.[8] Potraga za muzičkom kućom i izdavanjem albuma je ostavila velike posledica na porodicu Knowles. Matthew Knowles, koji je pre radio kao trgovac medicinskom opremom, je dao otkaz[5] što je umanjilo prihode porodice na pola a sveopšti pritisak je doveo do toga se Bijonsini roditelji razdvoje.[5][8]Grupa je 1996. godine promenila ime koje je ostalo do kraja – Dete sudbine (end. Destiny's Child), i čiji je naziv uzet iz knjige Book of Isaiah.[4][10] Matthew Knowles je uspeo da dogovori ugovor sa muzičkom kućom Kolumbia Rekords 1997. godine.[4][6] Te iste godine grupa koja ja opisana da ima "unikatni kvalitet" je snimila svoju prvu pesmu „Killing Time" koja je doživela premijeru na filmu Ljudi u crnom (engl. ) iz 1997. godine.[4][11] Prvi singl ove grupe je bio „No, No, No" i pojavio se 11. novembra 1997.
1998-2000: Proboj u karijeri i promena članica benda
Destiny's Child su izdali svoj prvi album (pod istoimenim nazivom) u Americi 17. februara, 1998. Neki od producenata su bili Rob Fusan, Jermaine Dupri i Wyclef Jean.[4] Album „Destiny's Child“ se popeo na šezdeset sedmo mesto na listi Billboard 200 i četrnaesto mesto na listi Billboard Top R&B/Hip-Hop Albums.[12] Preko 500,000 primeraka ovog abluma je prodato u Americi koji je potom dobio i zlatni sertifikat of američke asocijacije RIAA – Recording Industry Association of America.[13] Singl „No,No,No" i njegova remiksovana verzija su bili prodati u preko milion primeraka. 1998. godine grupa je dobila tri nagrade Soul Lady of Soul awards[4] i prema Bijonsinim rečima album prvenac je doživeo veliki uspeh iako je to bio neo-soul pravac i projekat koji je bio preozbiljan za njih u tom periodu.[14]
Posle ovog albuma, Destiny's Child su prošili svoj tim producenata veoma zvučnim imenima kao što su Kevin Šikspir Brigs (engl. )[4] i Rodney Jerkins. Album sa kojim su doživeli proboj na muzičkoj sceni je bio „Writing's on the Wall" koji je imao svoju premijeru 27. jula.1999.godine.[14] Glavni singl sa ovog albuma je bio „Bills, Bills, Bills" koji je dospeo na vrh liste Billboard Hot 100 i postao tako prvi američki singl koji se popeo na prvo mesto.[4] Ovim albumom grupa Destiny's Child se predstavila široj publici.[9][15]Treći singl „Say My Name" je bio ključ uspeha.
U decembru 1999. Le Toja Laket i La Tavia Roberston su pokušale da se odvoje od njihovog menadžera tvrdeći da je on prigrabio veliki deo njihovog profita i da je nepravično davao prednost Knowles-ovoj i Roulandovoj.[4] Le Toja i La Tavia su prilikom snimanja video spota za pesmu „Say my Name" saznale da će se dve nove članice pridružiti njihovoj grupi[4] i posle objave na TRL-u da one više nisu u grupi, jedino što im je u tom trenutku preostalo je bilo da napuste Destiny's Child.[6] Posle neuspešnog krivičnog postupka koji su ove dve pevačice vodile protiv Destiny's Child, osnovale su grupu Anjel ali koji nija naišla na pozitivan publicitet. Michelle Williams (prateći vokal R&B pevačici Monik - engl. ) i Fera Frenklin (poznata glumica-pevačica)[9] su bile nove članice koje su došle na upražnjena mesta. Posle pet meseci nastupa sa grupom, Fera Frenklin je morala da napusti grupu zbog nekoliko propuštenih promotivnih događaja i koncerata. Prema rečima Williams-ove, Farrah Franklin nije mogla da se izbori sa stresom.[9] Sa druge strane Fera je izjavila da joj je nedostajalo to što nije imala nikakvu kontrolu nad stvarima koje su se odlučivale u grupi.[4]
Destiny's Child je u narednom periodu postala simbol nove tinejdž pop kulture[6] i singl „Say My Name" je do danas ostao broj jedan singl.[14] Naredna pesma „Jumpin Jumpin" je bila na listi top-deset najvećih hitova i u ovom periodu Destiny's Child su već uveliko nastupali kao gosti na koncertima Britney Spears i Christina Aguilera.
Za film Charlie's Angels, Destiny's Child je snimila glavnu tematsku pesmu u Okrobru 2000. godine. Pesma „Independent Women Part 1" je ostala 11. nedelja na vrhu liste Billboard Hot 100[6] od novembra 2000. do januara 2001. godine.[16]
2001 - 2003 Naredna izdanja i razjedinjavanje grupe
Grupa Destiny's Child je u 2001. godini dobila nekoliko priznanja i to pve svega nagradu za Izvođača Godine i Duo/Grupu Godine (engl. , Duo/Group of the Year)[17] a zatim i nagradu za najbolji R&B/Soul album godine.[18] Treći album „Survivor" je izašao krajem 2001 godine. Beyoncé je na ovom albumu više učestvovala nego pre, kao koproducent ali i tekstopisac.[4][19][20]Samo u prvoj nedelji ovaj album je bio prodat u više od 663,000 primeraka.[12][21] Prva tri singla „Independent Women Part 1", „Survivor" i „Bootylicious" su bili top-tri singlovi u Americi ali i drugim zemljama.[4]"
„8 Days of Christmas" je bio naredni album koji se pojavio u oktobru 2001. godine.[22] U februaru iste godine grupa Destiny's Child je dobila Gremi nagrade za „Najbolji R&B nastup jedne grupe“ (engl. ) i najbolju R&B Pesmu (engl. ) kao i za pesmu „Say My Name".[23]
Nova kompilacija „This is the remix" se pojavila u martu 2002. godine kako bi zaokupila pažnju fanova pre nego što se pojavi sledeći album.[24]
Krajem 2000. godine grupa Destiny's Child je objavila da će se svaka od pevačica posvetiti i individualnom radu i pojedinačnim albumima.[19][25] Već 2002. godine Williams-ova je izdala svoj solo album „Heart to Yours" koji je predstavljao moderno izdanje crkvene (engl. ) muzike. Istog dana kada se pojavio ovaj album i grupa Destiny's Child je objavila svoju oficijelnu autobiografiju - Soul Survivors.[26] Sa druge strane, Kelly Rowland je učestvovala sa reperom Nelly-jem u pesmi Dilemma za koju je dobila i nagradu Gremi i postala je prva članica grupe koja je imala broj-jedan singl na američkoj top listi.[25] Beyoncé je za to vreme glumila u filmu „Austin Powers in Goldmember" sa glumcem Majk Majers-om (engl. ) i snimila pesmu „Work it out" namenski za ovaj film.
Kako bi kapitalizovala na uspehu koji joj je donela pesma „Dilema", Kelly Rowland je objavila svoj prvi solo album „Simply Deep"[27] koji je ubrzo postao broj jedan na „Engleskoj Listi Najboljih Albuma" (engl. ).[28] Najuspešniji od sva tri solo projekta članica grupe Destiny's Child je bio album „Dangerously in Love" koji je bio album prvenac za Beyoncé.[29] On je dospeo na mesto broj jedan Billboard 200 liste sa 317,000 kopija.[30] Pesme kao što su „Crazy in Love", „Me, Myself and I", i „Naughty Girl" su proslavile ovaj album za koji je Beyoncé dobila pet nagrada Gremi za jedno veče.[31]
U Junu 2003 godine Matthew Knowles je objavio će se grupa Destiny's Child proširiti za još jednog člana, i to mlađom sestrom Beyoncé Knowles koja se zove Solanž (engl. ) koja se prethodno pojavljivala na koncertima Destiny's Child i sa kojom su snimili par pesama.[32]Kasnije je objavljeno da je ova ideja plasirana samo kako bi se videla reakcije publike.[33] Beyoncé je kasnije potvrdila da se Solanž neće pridružiti grupi i najavila solo album njene mlađe sestre "Solo Star".[34]
2004-2005 Destiny fulfilled i finalna izdanja
Tri godine posle razilaženja članovi grupe Destiny's Child su se okupili kako bi snimili njihov četvrti i poslednji studijski album, „Destiny Fulfilled" koji je imao više tvrđeg i „urbanijeg“ zvuka.[35] Svaka članica benda je jednako učestvovala na ovom albumu[14] tako da je svaka imala svog udela u pisanju tekstova ali i producentskom poslu.[36]
Ovaj album se pojavio 15. novembra 2004. i nije uspeo da dostigne uspeh albuma „Survivor" koji je bio prodat za više od 200,000 primeraka u prvoj nedelji u odnosu na „Destiny Fulfilled“.[37] I pored toga ovaj album je dobio tri puta platinasti sertifikat,[13] i bio je prodat u preko devet miliona primeraka širom svetra. Četiri singla su se pojavila sa ovog albuma: „Lose My Breath", „Soldier", „Cater 2 U" i „Girl". U sklopu promocije ovog albuma grupa je krenula u svetsku turneju pod nazivom “Destiny Fulfilled...and Lovin’ it Tour”. U Barseloni pred 16.000 ljudi grupa je objavila svoje zvanično razilaženje.[38] Destiny's Child claimed, however, that naming it Destiny Fulfilled was not a coincidence of sort.[39]U pismu koje su poslali televiziji MTV bile su pomenute neke od stvari kao što su te „da je grupa bila zajedno od njihove devete godine, na turnejama od četrnaeste, i da su posle puno diskusija, dubokog razmišljanja shvatile da im je njihova poslednja turneja omogućila da napuste grupu na pravi način, ipak ujedinjene i kao veliki prijatelji. Osećali su veliko poštovanje prema njihovim fanovima, muzici i jedne prema drugima. Posle toliko vremena zajedno, one su odlučile da je vreme da svaka od njih započne da ispunjava lične ciljeve i da će uvek pomagati međusobno, kao prijateljice i kao sestre."
Kompilacija sa njihovim najvećim hitovima se pojavila 2005. godine i imala je naziv „#1's". Na njoj su se između ostalih pojavile pesme kao što su “Stand up for love“ koja je snimljena za Svetski Dan Dece (engl. ) i “Check on it” koju je Beyoncé snimila za film Pink Panter (engl. ).[40] Uz ovu kompilaciju se pojavio i DVD disk sa sedam video spotova i trejler sa koncerta „Destiny’s Child: Live in Atlanta".[40] Ova kompilacija je dospela i na prvo mesto liste Billboard 200 sa prodajom od 113,000 primeraka u prvoj nedelji.[41]
2006-2008: Raspuštanje benda i individulani projekti
Članice grupe Destiny's Child su se okupile na oproštajnom nastupu 2006. godine, na NBA All-Star utakmici u Hjustonu. Tom prilikom Beyoncé je izjavila da su “snimile poslednji album ali da ovo nije bio poslednji nastup“.[42][43] Njihov poslednji nastup koji se pojavio na televiziji je bio za vreme humanitarnog koncerta Fashion Rocks u Njujorku u februaru iste godine.[42] U martu grupa je dobila zvezdu u Holivudskoj ulici slavnih (engl. ).[44] Na dodeli BET nagrada (engl. ) grupa je osvojila nagradu za Najbolju Grupu (engl. ).[45]
Svaka od članica benda Destiny's Child se posvetila individualnim projektima uključujući i nekadašnju članicu Le Toju Laket. Njen prvi album je pojavio 2006. godine pod nazivom „LeToya".[46] Beyoncé Knowles je igrala u filmovima The Pink Panther i Dreamgirls koji je bio adaptacija Brodvejskog hita iz 1981. godine koji se bavio grupom Suprims (engl. ) koja je bila sastavljena od devojaka. Inspirana ulogom u ovom filmu, Beyoncé je snimila njen drugi album B’Day, koji je izdat u septembru 2006. godine.[47]U video spotu za njen drugi singl sa ovog albuma “Get Me Bodied“ pojavile su se i bivše članice grupe Destiny's Child Kelly Rowland, Michelle Williams ali i mlađa sestra Solange Knowles. Ovaj klip se pojavio na video albumu „B’Day Anthology" u aprilu 2007. godine. Iste godine Kelly Rowland je izdala njen drugi album „Ms. Kelly".
Na BET dodeli nagrada 2007. godine grupa je organizovala mini-okupljanje kada je Beyoncé nastupila sa njenih hitom „Get me Bodied“ i kada su na sceni pojavile Michelle Williams, Solange Knowles i Mo-Nik (engl. ). Na turneji „The Beyonce Experience", u Las Vegasu, Beyoncé je otpevala deo pesme “Survivor“ sa Keli i Mišel. Sledeće što je uradila Beyoncé je bilo to što je snimila pokrivalicu za pesmu Bilija Džoela (engl. ) „Honesty“ koja se našla na albumu Matthew Knowles/Music World koji je bio izdat u Japanu povodom desetogodišnjice grupe Destiny's Child. Treći album „Unexpected“ koji je snimila Kelly Williams se pojavio u oktobru. 2008.[48] U novembru Beyoncé je snimila i njen treći album „I Am...Sasha Fierce“.
Filantropija
Producent David Foster i njegova ćerka Amy Foster-Gillies zajedno sa Beyoncé su napisali pesmu “Ustanite za ljubav“ (engl. ) koja je postala himna Svetskog dana dece (engl. ), događaja koji se dešava svake godine kako bi se skupilo dovoljno novca za finansiranje projekata koji pomažu decu i kako bi se skrenula pažnja na sve probleme koje deca širom sveta imaju. U poslednje tri godine je skupljeno preko 50 miliona dolara putem raznih događaja u kojima su učestvovale članice grupe Destiny's Child u organizaciji Ronald McDonald House Charities i drugih organizacija.[49] Keli i Mišel su osnovale i fondaciju Survivor kojoj je glavni cilj bilo udomljavanje žrtava cunamija Katrina (engl. ) sa područja Hjustona u Teksasu.[40] Ova fondacija je proširila svoji misiju i na Knowles-Rowland centar za mlade (engl. ) koji je pružao višenamensku pomoć svim mladim ljudima. U periodu posle terorističkog napada na svetske kule bliznakinje u Njujorku, grupa Destiniz čajld je otkazala sve koncerte u Evropi i nastupala je na humanitarnim događajima koji su se organizovali povodom prikupljanja pomoći za sve pogođene ovim nemilim događajem.[4]
Stil i teme pesama
Pesme grupe Destiny's Child su bile urbanog, modernog stila koji je bio vezan za R&B žanr muzike koji je odisao i dens-pop (engl. ) ritmovima.[50] Prema navodima članica grupe Destnis čajld, pevačica Janet Jackson je imala veliki uticaj na muziku koju su stvarale.[51] Ann Powers iz New York Times-a je opisala njihovu muziku kao „osvežavajuću i punu emocija“. Ono što je karakteristično za njih su refreni puni energije koji su u pojedinim trenucima glasni ali i umilni tonovi u melodičnijim pesamama.[52]
Naročito u baladama, članice grupe su uspevale da harmonizuju njihove vokale. Obično bi svaka od njih otpevala jednu strofu pesme a zatim bi dodala jednu reč ili frazu u refrenu.[9] Svako je „nosio“ deo pesme, i to se naročito može primetiti na albumu „Survivor", na kome je svaka od njih imala svoju pesmu i upravljala melodijom. Beyoncé je smatrala da je grupa dovoljno ozbiljna vokalno ali i mentalno i da je to bilo samo moguće kada su pevale zajedno.[53] Ipak, Beyoncé je sama otpevala dve pesme a to su bile „Brown Eyes“ i „Dangerously in Love“. Glavne teme pesama grupe Destiny's Child su bili odnosi između muškarca i žene, pesme o mogućnostima i uticajama žena kao i pesme o sestrinstvu i jedinstvu. Poruke iz pesama sa albuma „Survivor" je publika interpretirala kao način da se razreše interni konflikti. Beyoncé je jednom prilikom izjavila da je pesma Survivor “nastala u teškim vremenima, kada je grupa prolazila kroz mnogo toga ali i da su sve kompikacije kroz koje je grupa prolazila u poslednjih 10 godina samo još više ojačale sestrinske odnose između njih.“ [9] Reči istoimene pesme koja je otvoreno „upirala“ prst na članice grupe koje su napustile bend (pesma je govorila o lažima u javnosti, na radiju, časopisima, u porodici) su nagnale Le Toju Laket i La Taviju da pokrenu krivični postupak prostiv ostalih članica benda sa pretpostavkom da su prekršile dogovor koji je bio do tada postignut na sudu.[4] Odgovor na proces samog suđenja, prema navodima kritičara Dejvid Braun-a (engl. ) iz časopisa Nedeljna Zabava (engl. ) je stigao sa pesmom “Fancy“ u kojoj jedan stih opisuje Le Toju i La Taviju kao osobe koje su oduvek želele da se takmiče sa ostatkom grupe i da pronađu svoj identitet.[54] Album “Survivor“ je povukao i dosta negativnih kritika i opisan je kao „nedovršen i preuranjen album o neizbežnim bolovima koji su pogodili muziku grupe Destiny's Child“.[54]
Imidž benda u javnosti
Destiny's Child su često poredili sa grupom Suprims iz 1960 godine i naročito posle uloge koju je dobila Beyoncé i kada joj je bio zadatak da glumi lik glavne pevačice benda Suprims, Diana Ross. Beyoncé je negirala ove navode.[14] Ono što je bilo pomalo ironično u celoj priči je sledeća uloga koju je imala Beyoncé, a to je bila uloga vodeće pevačice benda Dreams u filmu Dreamgirls koji je bio baziran na muzici u delu upravo grupe Suprims.
Posle velike producentske uloge na albumu „Survivor", Beyoncé Knowles je “iskočila“ kao dominantna figura grupe Destiny's Child sa njenim velikim vokalnim talentom ali i uticajem na javnost.[4] Lola Ogunnaike iz New York Times-a je izjavila da je postojalo duboko ukorenjeno verovanje u muzičkoj industriji da je Destiny's Child bila samo odskočna daska za solo karijeru Beyoncé Knowles.[55]
Posle albuma „Dangerously in Love“ krenule su da se šire vesti o mogućem raspadu grupe pošto je svaka od članica imala mnogo uspeha u individualnim projektima.[38][56] Ovakve priče su često bile u poređenju sa Justin Timberlake-om koji se nije vratio bendu 'N Sync posle njegovog prvog albuma, Justified. Grupa je nekoliko puta objavila da će se desiti ponovno okupljanje svih članica i da njihova prvrženost jedne prema drugoj je ono što ih je držalo zajedno.[35]
Tina Knowles, majka Beyoncé Knowles, je napisala knjigu 2002. godine pod nazivom Bootylicious Fashion, Beauty and Lifestyle Secrets From Destiny's Child, sa glavnom porukom o tome kako je moda imala veliki uticaj na uspeh grupe Destiny's Child.[57]
Diskografija
|
|
Izvori
Eksterni linkovi
Wikiwand in your browser!
Seamless Wikipedia browsing. On steroids.
Every time you click a link to Wikipedia, Wiktionary or Wikiquote in your browser's search results, it will show the modern Wikiwand interface.
Wikiwand extension is a five stars, simple, with minimum permission required to keep your browsing private, safe and transparent.
