Джорджевич, Тихомир

В Википедии есть статьи о других людях с такой фамилией, см. Джорджевич.

Тихоми́р Джо́рджевич (серб. Тихомир Ђорђевић; 19 февраля 1868, Княжевац, Княжество Сербия — 28 мая 1944, Белград, Югославия) — сербский этнолог, фольклорист и историк культуры. Профессор этнологии и фольклора Белградского университета. Академик Сербской академии наук и искусств (с 16 февраля 1937 года). Дядя этномузыковеда Любицы Янкович^[серб.].

Тихоми́р Джо́рджевич
серб. Тихомир Ђорђевић
Дата рождения	19 февраля 1868(1868-02-19)[1]
Место рождения	Княжевац, Сербия
Дата смерти	28 мая 1944(1944-05-28)[1] (76 лет)
Место смерти	Белград, Немецкая военная администрация в Сербии[2]
Страна	Сербия
Род деятельности	этнолог, некрополист
Место работы	Белградский университет
Альма-матер	Белградская высшая школа Венский университет Мюнхенский университет
Учёная степень	доктор философии (PhD)
Учёное звание	профессор

Биография

Родился 19 февраля 1868 года в Княжеваце в патриархальной семье Раджи Джорджевича, служившего священником в Брестоваце и Лужане под Алексинацем^[3][4].

Окончил историко-филологический факультет Белградской высшей школы. Затем учился в Венском и Мюнхенском университете, где в 1902 году получил докторскую степень, защитив диссертацию по теме «Цыгане в Сербии» (нем. Die Zigeuner in Serbien)^[5].

В 1892—1905 годах работал преподавателем и директором учительской школы в Алексинаце^[5].

В 1905 году вернулся в Белград, где стал преподавателем в Первой белградской гимназии^[серб.], а затем стал доцентом в Белградском университете^[5].

Участвовал в войнах на Балканах и в Первой мировой войне в качестве командира медицинской роты^[5]. После переезда в Албанию он отправится на службу в Париж, а затем в Лондон, где до конца войны читал лекции по сербской истории и фольклору^[5]. По приглашению Никола Пасича участвовал в Парижской мирной конференции^[5].

В 1919 году стал доцентом, а в 1921 году — профессором этнологии и фольклора философского факультета^[серб.] Белградского университета^[5].

С 19 февраля 1921 года — член-корреспондент, а с 16 февраля 1937 года — академик Сербской академии наук и искусств^[6].

Несмотря на то, что Джорджевич, будучи председателем Сербского литературного общества, приветствовал Вторую мировую войну и нацистскую оккупацию Белграда, он оказался в числе узников концентрационного лагеря Баница, откуда вышел с подорванным здоровьем и последние годы жизни жил в тяжёлых материальных условиях^[5].

Похоронен на Новом кладбище Белграда^[5].

Научная деятельность

Научные интересы Джорджевича были очень разнообразными и широкими: от подробного анализа жизни сербов до этнографических исследований жизни других народов в Сербии (адыги, аромуны, влахи, греки, цыгане и т. д.) до фольклорных и социологических исследований не только в Сербии, но и в других балканских странах.

Он был первым учёным, который систематизировал и выполнил общую классификацию народных игр, а также представил теоретические и исторические взгляды на народные игры, относящиеся к тому времени, когда он работал. Установил и разработал методические указания для собирателей и исследователей народных игр^[7].

Поддерживая тесные связи со своими зарубежными коллегами, он смог получить доступ к наиболее важной литературе тогдашних исследователей в области этнологии и фольклористики. Он хорошо разбирался в новейших научных направлениях, особенно в тогдашней немецкой этнологической литературе, где народные игры рассматривались с разных сторон. Благодаря ему и поддержке, которую он получил от своих зарубежных коллег, в конце XIX века были созданы условия для упорядочивания народных игр в их широком смысле^[7]. Итогом этих исследований стала вышедшая в 1907 году монография «Сербские народные игры», ставшая незаменимой работа при изучении народных игр в широком смысле этого слова^[8]. Также благодаря этой работе он установил тесные связи с Сербской королевской академией наук^[9].

Не являясь антропологом стал первым сербским учёным, указавшим на важность палеоантропологии для истории и этнологии. В своей работе 1908 году «Неизвестное кладбище в Жагубице^[серб.]» он показал, что старые кладбища, некрополи, являются источником первичных данных для многих наук, а также подчеркнул, что сведения, полученные вследствие изучения скелетов и вещей, положенных в могилу, по сути являются единственным источником данных о быте, внешности и образе жизни людей в определённый исторический период прошлого.

Научные труды

• Ђорђевић Т. Р. Српски фолклор. Караџић: лист за српски народни живот, обичаје и предање. 1900. 2 (2-3): 25-42.
• Ђорђевић Т. Р. Кроз наше Румуне : путописне белешке. // Српски књижевни гласник. 1906. 16: 3-93.
• Ђорђевић Т. Р. Српске народне игре. Књ. 1. Српски етнографски зборник, књ. 9. Београд: Српска краљевска академија, 1907
• Ђорђевић Т. Р. Из Србије кнеза Милоша, I и II, 1922—1924
• Ђорђевић Т. Р. Наш народни живот, I—X
• Ђорђевић Т. Р. Упутство за прикупљање градива о занатима и еснафима у српским земљама. — Београд: Српска краљевска академијая, 1913. — 80 с.
• Ђорђевић Т. Р. Архивска грађа за занате и еснафе у Србији од другог устанка до еснафске уредбе 1847 године. — Београд: Српска краљевска академија, 1925. — 317 с.
• Ђорђевић Т. Р. Упуство за прикупљање градива о ношњи у нашем народу // Гласник Земаљског музеја у Сарајеву. — 1926. — С. 1—20.
• Ђорђевић Т. Р. «Шта значи камен о врату?» и «Двоструко сахрањивање» // Гласник Скопског научног друштва. — 1926. — Т. 1. — № 1-2. — С. 528—530.
• Ђорђевић Т. Р. Питања из народног предања, веровања и обичаја објављена // Венац, мај-јун 1927.
• Ђорђевић Т. Р. Сеоске занатске организациjе // Гласник Скопског научног друштва. — 1927. — Т. 2. — № 1-2. — С. 358—360.
• Ђорђевић Т. Р. Лечење умоболних у манастирима // Гласник Скопског научног друштва. — 1928. — Т. 3. — № 1. — С. 341—346.
• Ђорђевић Т. Р. Калемљење богиња у старије доба // Гласник Скопског научног друштва. — 1929. — Т. 5. — № 2. — С. 363—365.
• Ђорђевић Т. Р. Шишање коња у жалости // Гласник Скопског научног друштва. — 1930. — Т. 7-8. — № 3-4. — С. 410—411.
• Ђорђевић Т. Р. Месне и друге народне поруге // Гласник Скопског научног друштва. — 1930. — Т. 7-8. — № 3-4. — С. 407—410.
• Ђорђевић Т. Р. Кривичне празноверице // Гласник Скопског научног друштва. — 1933. — Т. 12. — № 6. — С. 303—306.
• Ђорђевић Т. Р. Краљевић Марко у народном предању // Етнологија. — 1940. — 1 (1). — С. 58.
• Ђорђевић Т. Р. Вештица и вила у нашем народном веровању и предању: Вампир и друга бића у нашем народном веровању и предању. — Београд: Научна књига, 1953. — 282 с. Српски етнографски зборник 66. Живот и обичаји народни 30. 1953.
• Ђорђевић Т. Р. Природа у верованју и преданју нашега народа. — Београд: Научно дело, 1958. — 319 с.
• Ђорђевић Т. Р. Деца у веровањима и обичајима нашега народа. — Београд: Идеа, 1990. — 302 с.

Примечания

1. Bibliothèque nationale de France Autorités BnF (фр.): платформа открытых данных — 2011.
2. https://web.archive.org/web/20150405035931/http://www.sanu.ac.rs/Clanstvo/IstClan.aspx?arg=162,
3. Марјановић, 2018, с. 68.
4. Дробњаковић, 1952, с. 549.
5. Биографиja  (неопр.). Дата обращения: 6 апреля 2020. Архивировано 13 ноября 2019 года.
6. Тихомир Ђорђевић // Српска академија наука и уметнoсти
7. Марјановић, 2018, с. 73.
8. Марјановић, 2018, с. 67.
9. Марјановић, 2018, с. 69.

Литература

• Антонијевић Д. Научне методе и технике Тихомира Ђорђевића. // Народно стваралаштво. Фолклор. 1968. Год. 7, св. 28: 224—229.
• Антонијевић Д. Тихомир Ђорђевић и његово научно дело. // Зборник за друштвене науке. 1969. 53: 139—150.
• Антонијевић Д. Тихомир Ђорђевић као хуманиста и интелектуалац свог и нашег времена. // Balcanica. 1994. 25-2, Appendix: 11-18.
• Барјактаровић М. Др Тихомир Ђорђевић и његов рад : 1868—1944 [посвећено десетогодишњици смтри]. // Гласник Етнографског музеја у Београду. 1953. 16: 256—261.
• Васић О. 1994. Класификација игара Тихомира Ђорђевића и њен значај данас. // Balcanica 25-2, Appendix: 95—99.
• Влаховић П. «Етногенеза несловенских балканских народа по радовма Тихомира Ђорђевића». // У Писци наше етнологије и антропологије. — Београд : Филозофски факултет, Одељење за етнологију, 1987. — С. 106—118.
• Влаховић П. Етногенеза балканских народа у делу ТихомираЂорђевића. // Balcanica. 1994. 25-2, Appendix: 55-72.
• Гојковић А. Цигани у проучавањима Тихомира Ђорђевића са посебним освртом на циганску музику. // Balcanica. 1994. 25-2, Appendix: 87-94.
• Драшкић М. Проучавање народних ношњи Тихомира Р. Ђорђевића : поводом тридесетогодишњице смрти. Гласник Етнографског института САНУ. 1974. 22: 221—228.
• Дробњаковић Б.^[серб.]. Др Тихомир Р. Ђорђевић (19. II 1868 – 28. V 1944) // Гласник Етнографског института САН. — Београд: Етнографски институт САНУ^[серб.], 1952. — Т. I, № 1–2. — С. 547–551.
• Ђукановић М. Тихомир Ђорђевић на Конференција мира у Паризу 1919. године : прилог биографији. // Гласник Етнографског института САНУ. 1980. 29: 45-61.
• Жикић М. Животни пут академика Тихомира Р. Ђорђевића. // Гласник Етнографског музеја. 2012. 76: 331—338.
• Zečević S. Đorđevićevi prilozi srpskoj mitologiji. // Народно стваралаштво. Фолклор. 1968. Год. 7, св. 28: 230—233.
• Janković L. S.^[серб.], Janković D. S. Građa o životu i radu Tihomira R. Đorđevića. // Bilten Instituta za proučavanje folklorа. 1955. 3: 181—183.
• Janković L. S.^[серб.], Janković D. S. Spisak štampanih radova Tihomira R. Đorđevića. // Bilten Instituta za proučavanje folklorа. 1955. 3: 183—197.
• Јанковић Љ. С.^[серб.] Тихомир Ђорђевић и значај његовог «Караџића». // Народно стваралаштво. Фолклор. 1968. Год. 7, св. 28: 203—214.
• Јанковић Љ. С.^[серб.] «Историјско-етнолошки радови Тихомира Р. Ђорђевића о народном жвоту у игри и музици». // У Споменица посвећена стогодишњици рођења Тихомира Ђорђевића. Посебна издања, књ. CDXLV. Споменица, 1971. књ. 51, 7-17. Београд : САНУ.
• Janković L. S.^[серб.]. The Brothers Tihomir and Vladimir Djordjević: Pioneers of Ethnomusicology in Serbia // Yearbook of the International Folk Music Council International. — Folk Music Council, 1975. — Vol. 7. — P. 67—76. — doi:10.2307/767589.
• Јовановић Б. Тихомир Ђорђевић и антејски принцип етнологије. // Balcanica. 1994. 25-2, Appendix: 43-54.
• Кнежевић С. Професор етнологије, Тихомир Р. Ђорђевић и његово проучавање медицинских прилика у прошлости // Гласник Етнографског института САНУ. — Београд: Етнографски институт САНУ^[серб.], 1995. — Т. ХLIV. — С. 261–270.
• Ковачевић, И. «Тихомир Ђорђевић». // У Историја српске етнологије 2, 141—153. Београд : Српски генеалошки центар, 2001. .
• Корићанац, Т. Београдски атлас Јована Цвијића : век и по од рођења : 1865—2015. Београд : САНУ : Музеј града Београда, 2015: 68-69.
• Љубинковић, Н. «Живот и дело Тихомира Р. Ђорђевића». У Наш народни живот 4, ур. Иван Чоловић, 275—290. Београд : Просвета, 1984.
• Марјановић В. Тихомир Ђорђевић и народне // Фолклористика. — Београд: Удружења фолклориста Србије, 2018. — Т. 3/2. — С. 67–79. — ISSN 2560-3191. — doi:10.18485/folk.2018.3.2.5 394.3:929 Đorđević T..
• Миленковић В., Биљана М. П. «Издаваштво». // У Етнологија и антропологија: 70 изабраних појмова, 130—147. Београд : Службени гласник : Етнографски и институт САНУ, 2017.
• Митровић М. М. Народне приповетке у рукописној збирци Тихомира Ђорђевића у Етнографској збирци Архива САНУ // Фолклористика. — Београд: Удружења фолклориста Србије, 2018. — № 3/2. — С. 107–123. — ISSN 2560-3191. — doi:10.18485/folk.2018.3.2.8.
• Младеновић О. Око расправе Тихомира Ђорђевића „Српске народне игре“ // Гласник Етнографског института САНУ. — Београд: Етнографски институт САНУ^[серб.], 1977. — Т. ХХVI. — С. 175–189.
• Nedeljković D. Značaj naučnog dela Tihomira R. Đorđevića. Народно стваралаштво. Фолклор. 1968. Год. 7, св. 28: 217—223.
• Недељковић Д. «Етнолошко дело и личност академика Тихомира Ђорђевића». // У Споменица посвећена стогодишњици рођења Тихомира Ђорђевића. Посебна издања, књ. CDXLV. Споменица, 1971. књ. 51, 25-30. Београд : САНУ.
• Обровачки Љ. Заоставштина Тихомира Р. Ђорђевића у легату сестара Јанковић. // Гласник Народне библиотеке Србије. 2000. 2/1: 117—124.
• Павковић Н. «Ђорђевић Р. Тихомир». // У Енциклопедија српске историографије, прир. Сима Ћирковић, Раде Михаљчић, 370—371. Београд : Knowledge, 1997.
• Пантелић Н. «Тихомир Ђорђевић и његово дело». У Ђорђевић, Тихомир Р. Деца у веровањима и обичајима нашега народа, 5-19. Београд : Идеа ; Ниш : Просвета, 1990.
• Пантелић Н. Допринос Тихомира Ђорђевића проучавању породице. Balcanica. 1994. 25-2, Appendix: 73-78.
• Пичета В. И. Тихомир Р. Джорджевич. Сербия сто лет назад. "Просветов" Белград. 1946. 213 стр. // Вопросы истории. — 1947. — № 7. — С. 131—133.
• Поповић Д. Карактеристике и рецепција научног рада Тихомира Р. Ђорђевића // Годишњак за српски језик и књижевност ХХIV/11. — Ниш: Филозофски факултет^[серб.] Универзитета у Нишу, 2011. — С. 231–241.
• Раденковић Љ. Допринос Тихомира Р. Ђорђевића истраживању митолошких бића. // Balcanica. 1994. 25-2, Appendix: 79-86.
• Стевановић Л., Прелић М., Златановић С. «Етнолози». // У Етнологија и антропологија: 70 изабраних појмова, 83-93. Београд : Службени гласник : Етнографски и институт САНУ.2017.
• Ћулибрк С. Социолошка страна научног дела Тихомира Ђорђевића. // Народно стваралаштво. Фолклор. 1968. Год. 7, св. 28: 234—247.