![cover image](https://wikiwandv2-19431.kxcdn.com/_next/image?url=https://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/0/03/Comparison_satellite_navigation_orbits-mk.png/640px-Comparison_satellite_navigation_orbits-mk.png&w=640&q=50)
Нискоземјина орбита
From Wikipedia, the free encyclopedia
Нискоземјина орбита (НЗО) — околуземска орбита со период од 128 минути или помалку (прави барем 11,25 обиколки дневно) и занесеност помала од 0,25.[1] Највеќето вештачки тела во вселената се во НЗО, на висина никогаш поголема од една третина од Земјиниот полупречник.[2]
![Thumb image](http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/0/03/Comparison_satellite_navigation_orbits-mk.png/640px-Comparison_satellite_navigation_orbits-mk.png)
Поимот НЗО-појас (НЗО-подрачје) се користи за просторот под висина од 2.000 км (околу една третина од Земјиниот полупречник).[3] Телата во орбити кои минуваат низ ова подрачје, дури и ако имаат подалечен апогеј или се подорбитални, внимателно се следат поради ризикот од судирање со многу НЗО-сателити.
Сите досегашни вселенски станици со екипаж биле смстени во НЗО. Од 1968 до 1972 г. месечевите мисии на „Аполо“ испратиле луѓе подалеку од НЗО, но по прекинот на програмата ниеден вселенски лет со екипаж нема отидено подалеку од оваа орбита.