Константин Велики
From Wikipedia, the free encyclopedia
Константин I Велики (латински: Constantinus I, Magnus или Flavius Valerius Constantinus), (Ниш[6], 28 февруари 274 - 337) - римски владетел од 306 до 337 година, кој заедно со Лицијан, владетел на Римското Царство. Тој претставува последниот Римски цар кој управувал со целата Империја.
Кратки факти Константин I Велики, На престол ...
Константин I Велики | |||||
---|---|---|---|---|---|
56-ти цар на Римското Царство | |||||
Глава од статуа на Константин во Капитолските музеи[1] | |||||
На престол |
25 јули 306 – 29 октомври 312 [notes 1] 29 October 312 – 19 септември 324 [notes 2] 19 September 324 – 22 мај 337[notes 3] (&1000000000000003000000030 години и &10000000000000301000000301 дена) | ||||
Претходник | Констанциј I Хлор | ||||
Наследник | Константин II Констанциј II Констанс I | ||||
Деца | Константина Елена Крисп Константин II Констанциј II Констанс I | ||||
| |||||
Династија | Константинова династија | ||||
Татко | Констанциј I Хлор[2][3] | ||||
Мајка | Елена [4][5] |
Затвори
Во 313 година го издава Миланскиот едикт со кој се забранува прогонството на христијаните и се прокламира верска толеранција[7]. Тој е првиот римски цар кој во христијанската црква почна да бара потпора за својата власт и за тогашниот робовладетелски поредок на империјата[8]. Во 330 година ја преместува престолнината на царството на исток во Цариград (денешен Истанбул).