Памет, паметење, памтење или помнење — дел од мозокот што ги забележува и чува информациите и ги употребува кога е потребно. Паметта е од животно значење за искуството, зашто таа претставува чување на информациите со текот на времето, со цел да се влијае врз некое идно дејство.[1]
Паметта како мотив во книжевноста
- „Мило ми е што се запознавме“ — расказ на македонскиот писател Милко Бојковски.[2]
- „Конструкција на сеќавањето на тебе“ — песна во проза на полскиот поет Збигњев Бјењковски.[3]
- „Прасеќавање“ — песна на рускиот поет Николај Гумиљов.[4]
- „Сеќавањето на светот“ (италијански: La memoria del mondo) — расказ на италијанскиот писател Итало Калвино.[5][6]
- „Изгубено сеќавање“ (српски: Изгубљено сећање) — кус расказ на македонскиот писател Митко Маџунков од 1984 година.[7]
- „Сеќавање“ — песна на полскиот поет Јулијан Тувим.[8]
- „Конечно, сеќавање“ — песна на полската поетеса Вислава Шимборска.[9]
- „Од сеќавањето“ — песна на Вислава Шимборска.[10]
- „Тешко е да се живее сеќавајќи се“ — песна на Вислава Шимборска.[11]
Паметта како мотив во популарната музика
- „Тажно сеќавање“ (англиски: Sad Memory) — песна на американската рок-група Бафало Спрингфилд (Buffalo Springfield) од 1967 година.[12]
- „Зарони по твоето сеќавање“ (англиски: Dive For Your Memory) — песна на австралиската поп-група The Go-Betweens од 1988 година.[13]
- „Сеќавања“ (англиски: Memories) — песна на британската рок-група ПИЛ (Public Image Ltd.) од 1979 година.[14]
- „Сеќавањата се направени од ова“ (англиски: Memories Are Made Of This) — песна на австралиската рок-група Сеинтс (The Saints) од 1978 година.[15]
- „Сеќавањата не можат да чекаат“ (англиски: Memories Can't Wait) — песна на американската рок-група Токинг Хедс (Talking Heads).[16]
Паметта како мотив во сликарството
- „Истрајноста на сеќавањето“ (француски: Persistence de la mémoire) — слика на шпанскиот сликар Салвадор Дали од 1931 година.[17]
Милко Бојковски, Фотографии од пеколот. Скопје: Бегемот, 2017, стр. 70-76.
Savremena poljska poezija. Beograd: Nolit, 1964, стр. 142-167.
Антологија руске лирике – X-XXI век. Књига II: Прва четвртина – средина XX века (авангарда и социјалистички реализам). Београд: Paidea, 2007, стр. 24.
Italo Kalvino, Pre nego što kažeš „halo“. Beograd: Rad, 2001, стр. 71-77.
Italo Kalvino, Nove kosmikomike. Beograd: Rad, 1999, стр. 65-71.
Митко Маџунков, Међа света. Београд: Просвета, 1984, стр. 190.
Savremena poljska poezija. Beograd: Nolit, 1964, стр. 33.
Vislava Šimborska, Izabrane pesme. Beograd: Treći trg, 2014, стр. 89-90.
Vislava Šimborska, Izabrane pesme. Beograd: Treći trg, 2014, стр. 318.
Vislava Šimborska, Izabrane pesme. Beograd: Treći trg, 2014, стр. 379-380.
Robert J. Barro and Xavier Sala-i-Martin, Economic growth. McGraw-Hill, 1995, стр. iv.