Зелена морска желка
вид морска желка / From Wikipedia, the free encyclopedia
Зелената морска желка (Chelonia mydas), позната и како црна (морска) желка или Пацифичка зелена желка,[4] е вид на голема морска желка од фамилијата Cheloniidae. Тоа е единствениот вид од родот на Chelonia. Тие се протегаат низ тропските и суптропските мориња низ светот и имаат две различни популации во Атлантскиот и Тихиот Океан, но ги има и во Индискиот Океан.[5] Нивното име се однесува на зелената маст што се наоѓаат под нивната карапа, а не на бојата на нивната карпа која е од маслинесто до црна боја.
Green sea turtle | |
---|---|
A green sea turtle swimming above a Hawaiian coral reef | |
Conservation status | |
Scientific classification | |
Kingdom: | Animalia |
Phylum: | Chordata |
Class: | Reptilia |
Order: | Testudines |
Suborder: | Cryptodira |
Superfamily: | Chelonioidea |
Family: | Cheloniidae |
Subfamily: | Cheloniinae |
Genus: | Chelonia Brongniart, 1800 |
Species: | C. mydas |
Binomial name | |
Chelonia mydas | |
Synonyms[3] | |
Species synonymy
Linnaeus, 1758
Walbaum, 1782 (nomen illegitimum)
Schneider, 1783
Thunberg, 1787
Lacépède, 1788
Lacépède, 1788
Suckow, 1798
— Brongniart, 1800
Bechstein, 1800
Daudin, 1801
Daudin, 1801
— Brongniart, 1805
— Schweigger, 1812
Schweigger, 1812
Merrem, 1820
Merrem, 1820
Merrem, 1820
— Fitzinger, 1826
— Fitzinger, 1826
Cuvier, 1829
Cuvier, 1829
Wagler, 1830 (ex errore)
— Gray, 1831
— Wiegmann & Ruthe, 1832
Lesson, 1834
A.M.C. Duméril & Bibron, 1835
cepedeana [sic] Fitzinger, 1835 (ex errore)
— Temminck & Schlegel, 1835
— Cocteau, 1838
— Gervais, 1843
— Tschudi, 1846
— Gistel, 1848
Agassiz, 1857 (ex errore)
Girard, 1858
Girard, 1858
— Girard, 1858
— Strauch, 1862
— Strauch, 1862
— Strauch, 1862
— Strauch, 1862
— Strauch, 1862
Nardo, 1864
— Günther, 1865
Bocourt, 1868
— Gray, 1870
— Cope, 1871
Philippi, 1887
— Boulenger, 1889
— Mertens & L. Müller, 1928
H.M. Smith, 1931 (ex errore)
— Carr, 1952
Schmidt, 1953 (ex errore)
Caldwell, 1962
Tamayo, 1962 (ex errore)
Tamayo, 1962
— Carr, 1967
Nutaphand, 1979 (ex errore)
Nutaphand, 1979 (ex errore)
H.M. Smith & R.B. Smith, 1980 (ex errore)
— Márquez, 1990
Sharma, 1998 (ex errore)
— Karl & Bowen, 1999 |
Нивното срамнето тело, на C. mydas, е покриено со голема капа во форма на солза; има пар големи флипери слични на весла. Обично тие се светло обоени, иако во популациите на источниот Пацифик, делови од карапасот може да бидат речиси црни. За разлика од другите членови од нивното семејство, како што е морската желка, C. mydas се претежно тревојади. Возрасните желки обично живеат во плитките лагуни, и се хранат со разни видови морски треви.[6] Желките ги одгризуваат врвните сечилата на морската трева, што ја одржува здрава.
Како и другите морски желки, и тие мигрираат на долги растојанија помеѓу местата за храна и плажите за шрафирање. Многу острови околу светот се познати како острови на желките, со тоа што зелените морски желки се гнездат на нивните плажи. Женките лазат по плажите и копаат гнезда и снесуваат јајца во текот на ноќта. Подоцна, се појавуваат младите желки и се тркалаат во водата. Тие кои достигнуваат зрелост можат и да живеат до 90 години во дивината.[7]
Желките C. mydas се наведени како загрозен вид од IUCN и CITES и се заштитени од експлоатација во повеќето земји.[8] Незаконски е да се собираат, повредуваат или убиваат. Покрај тоа, во многу земји имаат закони за заштита на областите за гнездење. Но сепак, желките се уште се во опасност поради човековата активност. Во некои земји, желките и нивните јајца уште се ловат за храна. Загадувањето истотака, индиректно им штети на желките и во популациска, и во индивидуална скала. Често е многу желки да умарат откако ќе бидат фатени во рибарски мрежи. Покрај тоа, развојот на нивното живеалиште, често предизвикува губење на живеалиштата со елиминирање на плажите за гнездење.