![cover image](https://wikiwandv2-19431.kxcdn.com/_next/image?url=https://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/1/1d/SS_Filippo_e_Giacomo%252C_Nosedo._Lapide_del_536_d.c._Photo_by_Giovanni_Dall%2527Orto%252C_3_July_2022_2.jpg/640px-SS_Filippo_e_Giacomo%252C_Nosedo._Lapide_del_536_d.c._Photo_by_Giovanni_Dall%2527Orto%252C_3_July_2022_2.jpg&w=640&q=50)
Вулканска зима од 536 година
From Wikipedia, the free encyclopedia
Вулканската зима во 536 година била најтешката и најдолгата епизода на климатско заладување на северната хемисфера во последните 2.000 години. Вулканската зима била предизвикана од најмалку три истовремени ерупции од неизвесно потекло, со неколку можни локации предложени на различни континенти. Повеќето современи извештаи за вулканската зима се од автори во Константинопол, главниот град на Источното Римско Царство, иако влијанието на пониските температури се проширило и надвор од Европа. Современата студија утврдила дека во почетокот на 536 година од нашата ера (или евентуално крајот на 535 година), ерупција исфрлила огромни количества сулфатни аеросоли во атмосферата, по што се намалило сончевото зрачење што стигнува до површината на Земјата и ја ладело атмосферата неколку години. Во март 536 година, Константинопол почнал да има затемнето небо и пониски температури.
![Thumb image](http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/1/1d/SS_Filippo_e_Giacomo%2C_Nosedo._Lapide_del_536_d.c._Photo_by_Giovanni_Dall%27Orto%2C_3_July_2022_2.jpg/640px-SS_Filippo_e_Giacomo%2C_Nosedo._Lapide_del_536_d.c._Photo_by_Giovanni_Dall%27Orto%2C_3_July_2022_2.jpg)
Летните температури во 536 година паднале за цели 2.5 °C (4.5 °F) под нормалата во Европа. Долготрајното влијание на вулканската зима од 536 година било зголемено во 539-540 година, кога друга вулканска ерупција предизвикала летните температури да паднат за 2.7 °C (4.9 °F) под нормалата во Европа.[1] Постојат докази за уште една вулканска ерупција во 547 година која го продолжила периодот на студ. Вулканските ерупции предизвикале неуспех на културите и биле придружени со чума, глад и милиони смртни случаи. Се смета дека го иницирале доцноантичкото мало ледено доба, кое траело од 536 до 560 година.[2]
Средновековниот научник Мајкл Мекормик напишал дека 536 година „била почеток на еден од најлошите периоди да се биде жив, ако не и најлошата година“.[3]