Loading AI tools
From Wikipedia, the free encyclopedia
Oikawa7/sandbox | |||||||
---|---|---|---|---|---|---|---|
Korean name | |||||||
Hangul | 한복 / 조선옷 | ||||||
Hanja | 韓服 / 朝鮮옷 | ||||||
|
Ханбок (у Јужној Кореји) или Чосон-от (у Северној Кореји) традиционална је одећа од два дела која се у Кореји носе за свечане или полуформалне прилике и догађаје као што су фестивали, прославе и церемоније. Карактеришу је умотани предњи горњи део, дуга сукња високог струка и типично јарке боје. Ханбок се може поделити на краљевске хаљине, службене униформе, бирократске униформе и цивилне униформе.
Иако израз „ханбок“ дословно значи „корејска одећа“, у данашње време „ханбок“ се посебно односи на одећу коју су виши слојеви носили и развијали током периода династије Чосон. У то време на одећу корејских владара и аристократа су снажно утицали страни и аутохтони стилови, што је резултирало многим стиловима одеће, попут гванбока који су носили званичници. Ниже класе су носиле само стил аутохтоне одеће који различит од стила виших класа.[1]
1996. године, Министарство културе, спорта и туризма Јужне Кореје успоставило је „Дан Ханбока“ како би подстакло грађане Јужне Кореје да носе ханбок.[2]
Традиционално, женски ханбок се састоји од ћогорија (блуза кошуља или јакна) и чима (пуна заогрнута сукња). Ансамбл је често познат под називом чима ћогори. Мушки ханбок састоји се од ћогорија и широких бађија (панталона).[3]
Ћогори је горња одећа ханбока коју носе и мушкарци и жене. Покрива руке и горњи део тела носиоца. Основни облик ћогорија чине гил, гит, донгђонг, горум и рукави.[4] Гил (хангул: 길) је велики одевни део одеће на предњој и задњој страни, а гит (хангул: 깃) је трака од тканине која украшава оковратник. Донгђонг (хангул: 동정) је уклоњива бела огрлица постављена на крај гита и обично је у квадрату. Горум (хангул: 고름) су жице капута које везују ћогори. Женски ћогори може имати кутдонг (хангул: 끝동), манжетну различите боје на крају рукава. Два ћогорија су можда најранији сачувани археолошки налази ове врсте. Једна из гробнице клана Јангчон Хо, која датира из 1400–1450[5], док је друга откривена унутар статуе Буде у храму Сангвонса (која је вероватно остављена као поклон) која датира 1460-те.[6]
Облик ћогорија се временом мењао. Док су мушки ћогори остали релативно непромењени, женски су се драматично скратили током династије Чосеон, достигавши најкраћу дужину крајем 19. века. Међутим, због напора на реформи и практичних разлога, модерни ћогори за жене је дужи од свог претка. Ипак, дужина је и даље изнад линије струка. Традиционално, горум је био кратак и узак, али модерни горум је прилично дугачак и широк. Постоји неколико врста ћогорија који се разликују у тканини, техници шивања и облику.
Чима се односи на „сукњу“, која се на хађи назива и санг (裳) или гун (裙).[7] Доња сукња или слој подсукње назива се сокчима. Према древним фрескама периода Когурјо и земљаној играчки ископаној из суседства Хвангнам-донг, Гјонђу, Когурјо жене су преко себе носиле чима са ђогоријима, покривајући појас.[8]
Иако су пруге крпице и огртачи познати из периода Когурјо и Чосеон, чима се обично правила од правоугаоне тканине која је била набрана или скупљена у траку сукње. Овај појас се проширио поред саме тканине сукње и формирао везе за причвршћивање сукње око тела.[9]
Сокчима је углавном прављена на сличан начин, све до почетка 20. века, када су додани каишеви[10], који су се касније развили у прслук без рукава или „реформисану“ подсукњу[11]. До средине 20. века, неке спољне чиме такође су добиле прслук без рукава, који је тада био покривен ћогоријима.[12][13]
Бађи се односи на доњи део мушког ханбока. То је формални израз за „панталоне“ на корејском језику. У поређењу са западним панталонама, оне нису уске[14]. Простран дизајн има за циљ да одећу учини идеалном за седење на поду. Функционишу и као модерне панталоне, али данас се термин бађи често користи у Кореји за све врсте панталона. Око струка бађија се налази трака за везивање која служи за причвршћивање.
Бађи могу бити неподстављене панталоне, кожне панталоне, свилене панталоне или памучне панталоне, у зависности од стила облачења, начина шивења, веза и тако даље.
По је генерички термин који се односи на спољни огртач, што је био уобичајени стил од периода Три краљевства Кореје до касног периода Чосеон-а.[15] Појас се користио све док се током касне династије Чосеон није заменио траком. Дурумаги је врста поа која се носила као заштита од хладноће. Широко се носила као спољна огртач преко ћогорија и бађија. Такође се назива ђумаги, ђучаи или ђуи.
Другачији огртач изведен из стилова династије Танг усвојен је међу елитама Уједињене Силе и на крају је еволуирао у Гванбок.
Ђоки (корејски: 조끼) је врста прслука, док је магоџа спољна јакна. Иако су ђоки и магоџа створени на крају династије Чосеон (1392–1897), непосредно након чега је западна култура почела да утиче на Кореју, ова одећа се и даље сматра традиционалном одећом. Свака се додатно носи преко ђогорија ради топлине и стила. Одећа Магоџа првобитно је обликована по одећи људи из Манџуа, а у Кореју је уведена након што се Хунгсон Девонгун, отац краља Гођонга, вратио из свог политичког изгнанства у Тјенђину 1887. године. Магоџа је направљен од магве коју је носио у егзилу због тамошње хладне климе. Због своје топлине и лакоће ношења, магоџа је постала популарна у Кореји. Такође се назива „дот ђогори“ (дословно „спољни ђогори“) или магве.[16]
Магоџа нема гит, траку од тканине која кроји крагну, нити горум (везивање жица), за разлику од ђогорија и дурумагија. Магоџа је првобитно била мушка одећа, али је касније постала унисекс. Магоџа за мушкарце има соп (корејски: 섶, преклопљени руб са предње стране) и дужа је од женске магоџе, тако да су обе стране отворене на дну. Магоџа је направљена од свиле и украшена са је једним или два дугмета која су обично рађена од јантара. У мушкој магоџи копче су причвршћене на десну страну, а на женској са леве стране.
Традиционално, Качи дурумаги (дословно „капут од свраке“) носили су се као солбим (хангул: 설빔), нову одећу и обућу за Корејску нову годину, док се тренутно носи као свечана одећа за дол, прославу бебиног првог рођендана[17]. То је дечији шарени капут. Носили су га углавном млади дечаци. Одећа се назива и обангђанг дурумаги, што значи „капут од пет праваца“. Носило се преко ђогорија (јакна) и ђокија (прслук), док је носилац могао преко њега ставити ђонбок (дуги прслук). Качи дурумаги носили су се такође уз шешире попут бокгона (шешир од платна са врхом), хогона (шешир од платна са тигром) за младе дечаке или гулеа (украсна покривала за главу) за младе девојке.
Ханбок је класификован према намени: свакодневна хаљина, свечана хаљина и посебна хаљина. Свечане хаљине носе се у свечаним приликама, укључујући дететов први рођендан, венчање или сахрану. За шамане и званичнике праве се посебне хаљине.[18]
Ханбок се носио свакодневно до пре само 100 година, првобитно је дизајниран да олакша кретање. Али сада се носи само у свечаним приликама или посебним годишњицама.[19] То је свечана хаљина и већина Корејаца чува ханбок за посебна времена у свом животу, као што су венчање, Чусок (корејски Дан захвалности) и Солнал (корејска Нова година), деца носе ханбок да прославе свој први рођендан (хангул: 돌잔치) итд. Иако је традиционални ханбок био леп сам по себи, дизајн се полако мењао током генерација. Језгро ханбока је његов грациозан облик и живописне боје, тешко је о њему размишљати као о свакодневној одећи, али полако се револуционише променом тканина, боја и карактеристика, одражавајући жељу људи.
Иако је ханбок традиционална ношња, поново је популаризован на савремени начин[20]. Савремени брендови, као што су Modern Hanbok of the Korean in Me и Kim MeHee, применили су традиционалне дизајне у своју модерну одећу високог квалитета. Савремени ханбок представљен је у међународној високој моди; на модној писти, 2015. године када је Карл Лагерфелд облачио корејске моделе за Шанел, и током Париске недеље моде у фотографији Фила Оха. Носиле су га и међународне познате личности, попут Бритни Спирс и Џесике Албе, и спортисти, попут тенисерке Венус Вилиамс и фудбалера Хинес Варда.[21]
Ханбок је такође популаран међу азијско-америчким познатим личностима, попут Лисе Линг и Ерико Ли Катајама, Мис Азије 2014. Такође се појављивао на црвеном тепиху, а носиле су га Сандра Оу на додели награда САГ и мајка Сандре Оу која је у модну историју ушла 2018. године носећи ханбок на додели награда Еми.[22]
Влада Јужне Кореје подржала је поновни пораст интереса за ханбок спонзоришући модне дизајнере. Ханбок је постао модеран и у уличној моди и музичким спотовима. Носили су га истакнути К-поп уметници попут Блекпинк-а и БТС-а, посебно у њиховим музичким спотовима за „How You Like That“ и "Idol"[23][24]. Како се ханбок наставља модернизовати, мишљења су подељена око редизајна.
У Сеулу, туристи одевени у ханбоку бесплатно посећују Пет великих палата (Чангдеокгунг, Чангионгунг, Доксугунг, Гионгбокгунг и Гионгхуигунг).
Seamless Wikipedia browsing. On steroids.
Every time you click a link to Wikipedia, Wiktionary or Wikiquote in your browser's search results, it will show the modern Wikiwand interface.
Wikiwand extension is a five stars, simple, with minimum permission required to keep your browsing private, safe and transparent.