(389) Индустрия (лат. Industria) — Маьлхан системехь астероидийн коьрта асанехь, Марсан а, Юпитеран а орбиташна йукъахь лаьтташ йолу астероид.

Доца факташ ЦӀе тиллина сийдина, Цул хьалхарниг ...
(389) Индустрия
ЦӀе тиллина сийдина усердие
Цул хьалхарниг (388) Харибда[1]
Цуьнан рогӀераниг (390) Альма[1]
Йуьхь йиллинарг йа кхоллархо Огюст Шарлуа[1][2]
Схьайиллина терахь 1894 шеран 8 март[2]
Место астрономического открытия Обсерватория Ниццы[2]
Группа малых планет астероидийн аса[2]
Родительское тело Малх
Апоцентр 2,781414655451 ± 2,0117E−9 астрономин дакъа[2]
Перицентр 2,437590755507 ± 4,3094E−9 астрономин дакъа[2]
Аргумент перицентра 267,12720281765 ± 2,0546E−6 °[2]
Эксцентриситет орбиты 0,065879199746 ± 1,6107E−9[2]
Наклонение орбиты 8,135 ± 0,001 °, 8,118789381733 ± 2,51159999E−7 °[2]
Орбитальный период 1539,6962571929 ± 1,6704E−6 де-буьйса[2]
Период вращения 30 590,28 s[2]
Большая полуось орбиты 2,609502705479 ± 1,8873E−9 астрономин дакъа[2]
Долгота восходящего узла 282,03963500837 ± 1,0527E−6 °[2]
Средняя аномалия 235,1656352508 ± 2,0026E−6 °[2]
Спектральный класс астероида астероид класса S[2]
Абсолютная звёздная величина 8,02[2]
Альбедо 0,225 ± 0,046[2]
Диаметр 74,378 ± 1,883 km[2]
Мур 13 сентября 2023 года[d]
Время периастра 2 460 734,4083324 ± 1,0644E−5 JD[2]
Временное обозначение A894 EE[2]
Викилармин логотип Викиларми чохь медиафайлаш
ДӀачӀагӀа

Истори

ДӀайиллина 1894 шеран 8 мартехь Огюст Шарлуа цӀе йолу Ӏилманчо Ницца обсерваторехь. Йуьхьанца хилла цӀе «1894 BB».

Хьосташ

  • Lutz D. Schmadel. Dictionary of Minor Planet Names. — Fifth Revised and Enlarged Edition. — B., Heidelberg, N. Y.: Springer, 2003. — 992 p. — ISBN 3-540-00238-3.
  • Lutz D. Schmadel. Dictionary of Minor Planet Names. — Springer Science & Business Media, 2012-06-10. — 1458 с. — ISBN 9783642297182
  • Chapman, C. R., Morrison, D., & Zellner, B. Surface properties of asteroids: A synthesis of polarimetry, radiometry, and spectrophotometry// Icarus : journal. — Elsevier, 1975. — Vol. 25. — P. 104—130.
  • Kerrod, Robin. Asteroids, Comets, and Meteors (билганза). — Lerner Publications Co., 2000. — ISBN 0585317631.

Билгалдахарш

Хьажоргаш

Хьажа иштта

Wikiwand in your browser!

Seamless Wikipedia browsing. On steroids.

Every time you click a link to Wikipedia, Wiktionary or Wikiquote in your browser's search results, it will show the modern Wikiwand interface.

Wikiwand extension is a five stars, simple, with minimum permission required to keep your browsing private, safe and transparent.