Лар (Шварцвальд)
From Wikipedia, the free encyclopedia
From Wikipedia, the free encyclopedia
Лар (нем. Lahr/Schwarzwald) — Германин Баден-Вуьртемберг латтана йукъара коммуна[4].
Коммуна | |||
Лар | |||
---|---|---|---|
нем. Lahr/Schwarzwald | |||
|
|||
48°20′21″ къ. ш. 7°52′20″ м. д.HGЯO | |||
Пачхьалкх | Германи | ||
Латта | Баден-Вуьртемберг | ||
Обер-бургомистр | Markus Ibert | ||
Истори а, географи а | |||
Йиллина | XIII бӀешо | ||
Майда | |||
Центран локхалла | 170 метр | ||
Сахьтан аса | UTC+1:00[2], UTC+2:00 | ||
Бахархой | |||
Бахархой |
|
||
Идентификаторан терахьаш | |||
Телефонан код | +49 7821 | ||
Поштан индекс | 77933 | ||
lahr.de(нем.) | |||
Картин тӀехь | |||
Коммунан майда — 69,86 км² (2006)[5]. ХӀордан сизал локхалла 170 метр.
1961[1] | 1962[1] | 1963[1] | 1964[1] | 1965[1] | 1966[1] | 1967[1] |
---|---|---|---|---|---|---|
31 150 | ↗31 751 | ↘31 743 | ↗32 386 | ↗33 157 | ↗33 734 | ↗34 049 |
1968[1] | 1969[1] | 1970[1] | 1970[1] | 1971[1] | 1972[1] | 1973[1] |
↗34 592 | ↗35 144 | ↘34 881 | ↗35 282 | ↗35 683 | ↗35 781 | ↗35 908 |
1974[1] | 1975[1][6] | 1976[1] | 1977[1] | 1978[1] | 1979[1] | 1980[1] |
↘35 853 | ↘35 570 | ↘35 565 | ↘35 481 | ↘35 380 | ↗35 516 | ↘35 465 |
1981[1] | 1982[1] | 1983[1] | 1984[1] | 1985[1] | 1986[1] | 1987[1] |
↘35 395 | ↘35 367 | ↘34 571 | ↗34 671 | ↘34 594 | ↘34 566 | ↘33 047 |
1987[1] | 1988[1] | 1989[1] | 1990[1] | 1991[1] | 1992[1] | 1993[1] |
↗33 141 | ↗33 369 | ↗34 023 | ↗34 719 | ↗35 770 | ↗37 329 | ↗38 649 |
1994[1] | 1995[1] | 1996[1] | 1997[1] | 1998[1] | 1999[1] | 2000[1] |
↗40 749 | ↗42 021 | ↗42 091 | ↘42 080 | ↗42 178 | ↗42 411 | ↗42 555 |
2001[1] | 2002[1] | 2003[1] | 2004[1] | 2005[1] | 2006[1] | 2007[1] |
↗43 080 | ↗43 244 | ↗43 542 | ↗43 566 | ↗43 648 | ↘43 626 | ↘43 543 |
2008[1] | 2009[1] | 2010[1] | 2011[1] | 2012[1] | 2013[1] | 2014[1] |
↗43 705 | ↗43 721 | ↗43 827 | ↘42 903 | ↗43 315 | ↗43 728 | ↗44 195 |
31 декабрь 2017[7] | 30 сентябрь 2019[8] | 31 декабрь 2021[9] | 31 декабрь 2022[3] | |||
↗46 156 | ↗46 797 | ↗47 891 | ↗49 074 |
Seamless Wikipedia browsing. On steroids.
Every time you click a link to Wikipedia, Wiktionary or Wikiquote in your browser's search results, it will show the modern Wikiwand interface.
Wikiwand extension is a five stars, simple, with minimum permission required to keep your browsing private, safe and transparent.