Владичин Хан

Владичин Хан (серб. Владичин Хан) — Сербин Пчинья гуонан Владичин-Хан, Вардарская бановина йукъараллера (серб. општина) нах беха меттиг^[1][2][3].

Нах беха меттиг
Владичин Хан
серб. Владичин Хан
ХӀост
42°42′00″ къ. ш. 22°04′00″ м. д.HGЯO
Пачхьалкх	Серби
Гуо	Пчинья гуо
Истори а, географи а
Майда	628 км²
Центран локхалла	386 метр
Сахьтан аса	UTC+1
Идентификаторан терахьаш
Телефонан код	+381 417
Поштан индекс	17510
Автомобилан код	VR
vladicinhan.com
Картин тӀехь

Географи

Лаьтташ йу Балканийн ахгӀайренан къилбаседа декъан тӀехь, хӀордан сизал локхалла 386 метр.

Климат

Кхузахь климат барамехь континентан ю, аьхка йовха хуьлу, ткъа Ӏа барамехь-шийла хуьлу. Шаран уггаре а бовха бутт бу — июль (мангалан), уггаре а шийла — январь (кхолламан)^[4].

Демографи

Билгалдахарш

1. „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
2. „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.
3. „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.
4. Становништво, језик и вера. Упознајте Србију.

Литература

• Никифоров К. В. Сербия на Балканах. XX век. — Москва: Индрик, 2012. — 176 с. — ISBN 978-5-91674-209-1.
• Поспелов Е. М. Географические названия мира. Топонимический словарь / отв. ред. Р. А. Агеева. — 2-е изд., стереотип. — М.: Русские словари, Астрель, АСТ, 2002. — 512 с. — 3000 экз. — ISBN 5-17-001389-2.
• Љубоја, Бранко. Организација власти у локалној самоуправи у Републици Србији. — Београд: Стална конференција градова и општина — Савез градова и општина Србије, 2013. — 57 с. — ISBN 978-86-88459-08-2.
• Ђурић В., Танасковић Д., Вукмировић Д., Лађевић П. Етноконфесионални и језички мозаик Србије. — Београд: Републички завод за статистику, 2014. — 209 с. — ISBN 978-86-6161-126-1.