From Wikipedia, the free encyclopedia
Энциклопе́дия (цӀияб лат. encyclopaedia (XVӀ гӀасруялдасан хадуб); бачӀана н.-грек ἐγκύκλιος παιδεία рагӀиялдасан — «тӀубараб горалда жаниб лъай боси» гьеб рагӀи лъугӀана гьадин:κύκλος — гор + παιδεία — лъай боси, пайдейя) — киналго инсанияталъул лъаял ва дисциплинал жанир ракӀарун гӀуцӀцӀараб система. Энциклопедия-илан абула жеги гӀелмияб баянтӀехьалда (къамусалъул тайпаялда)[1]. ГӀаммаб къагӀидаялъ, энциклопедия ккола цӀалдолезул гӀебаб горалъе гьабураб батӀи-батӀиял лъаязул ва гӀелмиял дисциплиназул дандбакӀари.
Балагьараб мехалъ, энциклопедиялъул мурад буго доба-гьаниб щущан бугебщинаб лъай данде бакӀари, гьеб кинабго лъай цо, гьанжесал гӀадамазе киназего бичӀчӀунеб, системалда буссинаби, ва гьеб лъай, цере рукӀарал гӀасрабазул захӀмат гьородахъ инчӀого букӀизе, нелъедасан хадур рукӀине ругел наслабазухъе кьезе, ва, гьеб лъаялъ бечед гьарурал, нелъер лъимал лъикӀлъи гьабулел ва талихӀаллъун лъугӀинари.
Ракьалда киналго рукӀаарал энциклопедияздасан бищун кӀудияб буго Синалъул император Чжу Диясул буюрухъалдалъун 1410 соналъ гӀуцӀцӀараб. Гьеб энциклопедиялда букӀун буго 11 095 том тӀехӀалъул, 917 480 тӀамчазул гьумер. Гьелда тӀад хӀалтӀун вуго 2 000 чи. Гьеб энциклопедиялъул 3 насху (гІурус. копия ) гурони гьабунги гьечӀо[2]. Эта энциклопедия занимала 40 кубических метров.
Seamless Wikipedia browsing. On steroids.
Every time you click a link to Wikipedia, Wiktionary or Wikiquote in your browser's search results, it will show the modern Wikiwand interface.
Wikiwand extension is a five stars, simple, with minimum permission required to keep your browsing private, safe and transparent.