Тарих
From Wikipedia, the free encyclopedia
Тарих (гӀар. التاريخ) ялъуни история (н.-грек ἱστορίαcode: grc is deprecated ) ккола гIелмуялъул цо бутIаги, гьединго гуманитариял гIелмабазул цоябги, жинца цебе рукIарал гIадамал, гьезул рукIа-рахъин, ишал, гIумру, гIезул букIараб жамгIияб гIуцIи, гьоркьолъаби ва г. ц. лъазе гьабулеб.
Краткие факты Тарих, ГІелмабазул класс ...
Комплексияб гІелму | |
Тарих | |
---|---|
гӀар. التاريخ, н.-грек ἱστορίαcode: grc is deprecated , латин: Historiacode: la is deprecated | |
| |
ГІелмабазул класс | гуманитарияб (жамгІияб) гІелму |
Тема | тарихалъулаб цебетІей |
Баккараб заман | VI гІ. нилъер заманалде щвелалде |
Аслиял мазгьабал | дунялалъул тарих, бакІазул тарих; некІсияб тарих, гьоркьохъел гІасрабазул тарих, цІияб тарих |
Кумекалъулал дисциплинаби |
ГІелмаби
|
КІвар бугел гІалимзаби | Гьерадот, Плутарх, Вегеций Флавий Ренат, Диодор Сицилиялъулав, Иосип Флавий, Гай Саллюстий Крисп, Тит Ливий, Такцит, Лев Гумилёв, Эдвард Гиббон, Николай Карамзин, Ал-МасгІуди, Ал-Бируни, Ибн-Халдун, Ибн Джарир ат-ТІабари ва ц. |
Викигъамасалад медиафайлал |
Закрыть
Дагьабги хас гьабураб магIнаялда тарих ккола жинца кинабниги цебе букIараб жоялъуд рицунел иццал лъазе гьабулеб, жибги лъугьа-бахъиналъул тартибги, тарихиял хIужжабазул хIакъикъатги чIезабулеб ва лъугьа-бахъиназул гIиллаялъул хIакъалъулъ хIасилалги гьарулеб гIелму.[1][2][3][4].