Sanlúcar de Guadiana
conceyu de la provincia d'Huelva (España) From Wikipedia, the free encyclopedia
Sanlúcar de Guadiana ye un conceyu español de la provincia d'Huelva, Andalucía. Nel añu 2010 cuntaba con 408 habitantes. La so estensión superficial ye de 49 km² y tien una densidá de 8,33 hab/km². Los sos coordenaes xeográfiques son 37º 28' N, 7º 28' O. Asítiase a una altitú de 149 metros y a 55 quilómetros de la capital de provincia, Huelva.
 Sanlúcar de Guadiana | |||||
|---|---|---|---|---|---|
 | |||||
| |||||
| Alministración | |||||
| País |  España | ||||
| Autonomía |  Andalucía | ||||
| Provincia | Provincia de Huelva | ||||
| Tipu d'entidá | conceyu d'España | ||||
| Nome oficial | Sanlúcar de Guadiana (es)[1] | ||||
| Códigu postal |
21595 | ||||
| Xeografía | |||||
| Coordenaes | 37°28′19″N 7°27′57″W | ||||
  Sanlúcar de Guadiana Sanlúcar de Guadiana (España) .png) | |||||
| Superficie | 49 km² | ||||
| Altitú | 149 m | ||||
| Llenda con |
El Granado, Villanueva de los Castillejos, Cartaya, Lepe, Ayamonte, San Silvestre de Guzmán y Alcoutim (es) 
| ||||
| Demografía | |||||
| Población |
422 hab. (2023) - 203 homes (2019) - 206 muyeres (2019) | ||||
| Porcentaxe | 0% de Provincia de Huelva | ||||
| Densidá | 8,61 hab/km² | ||||
| Más información | |||||
| Estaya horaria | UTC+01:00 | ||||
| sanlucardeguadiana.es | |||||
 | |||||
Númberu d'habitantes nos últimos años.
| 1996 | 1998 | 1999 | 2000 | 2001 | 2002 | 2003 | 2004 | 2005 | 2010 | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| 660 | 648 | 653 | 647 | 668 | 671 | 629 | 627 | 626 | 408 | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| (Fonte: INE [Consultar]) | |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
So la proteición del reinu de Taifa de Niebla, dellos grupos musulmanes asitiar nesta zona, magar l'orixe de la población actual hai qu'asitialo a mediaos del sieglu XIII, cola conquista de Sancho II de Portugal y la construcción d'una fortaleza. Siendo tierres de realengu, llueu van pasar al señoríu de Gibraleón. Más tarde, yá en manes de los Pérez de Guzmán, concédese-y el títulu de Villa, mercé dada por Isabel Guzmán de Ledesma.
A mediaos del sieglu XVII, Sanlúcar de Guadiana faise cargu del suministru de la tropa española acuartelada na frontera con Portugal, por cuenta de la Guerra de la Independencia d'esti país. Ye entós cuando se constrúi'l fuerte de San Jerónimo, en 1642, y el castiellu de San Marcos. Les nueves defenses nun torgar que los portugueses tomen la villa.
A lo llargo de la so historia la villa sufrió hinchentes debíu a la llena del ríu Guadiana. La más devastadora tuvo llugar en 1823 en que casi la metá de les cases foi destruyida. Otra tuvo llugar n'avientu de 1875.
Sicasí, la so situación tamién-y traxo beneficios. Pasu obligáu en rutes comerciales, nel XIX convertir nun centru dende'l que s'esportaben madera, plomu, xabón...
- Castillo de San Marcos
Foi construyíu nel 1642 por cuenta de la Guerra de la Independencia portuguesa. Nel sieglu XX foi utilizáu como cuartel de la Guardia Civil hasta qu'a finales de la década de 1950 foi definitivamente abandonáu. Magar el so estáu ruinosu, caltién el muriu esterior y parte de les estancies orixinales. En 2011 el Ministeriu de Cultura d'España y la Xunta d'Andalucía proyeutaron la so restauración con 2.7 millones d'euros,[2] pa lo que primeramente se realizaron nél prospecciones arqueolóxiques.
La so situación, sobre una llomba, ufierta escelentes vistes del Guadiana y del conceyu, lo mesmo que d'Alcoutim, al otru llau de la frontera.
- Ilesia de La nuesa Señora de les Flores
Foi construyida nel sieglu XVI, anque l'edificiu actual deber a la reforma del XVIII. La planta estremar en tres naves, con dos capilla llaterales y coru n'alto. Cubrir por aciu artesonado.
El restablo mayor, de madera policromada, ta dedicáu a La nuesa Señora de la Rábida, patrona de Sanlúcar de Guadiana. Data de finales del XVIII y en feches recién foi restauráu xunto a un trípticu d'escuela.
Wikiwand in your browser!
Seamless Wikipedia browsing. On steroids.
Every time you click a link to Wikipedia, Wiktionary or Wikiquote in your browser's search results, it will show the modern Wikiwand interface.
Wikiwand extension is a five stars, simple, with minimum permission required to keep your browsing private, safe and transparent.
