Зависност од друштвених мрежа
From Wikipedia, the free encyclopedia
Зависност од друштвених мрежа је психичко стање узроковано прекомерном употребом друштвених мрежа.[5] Мишљење стручњака широм света, међу којима се истиче професор Димитри Христиакис, који је иначе уредник ЈАМА Педиатрикс (JAMA Pediatrics), мада још увек није званично увршћена под психопатолошке болести, сада већ приметно добија на значају како по распрострањености тако и у свести шире јавности као потенцијално опасно стање са многим сличностима са познатим и описаним поремећајима”, и има шансе да постане “епидемија 21. века.[6] Он такође истиче како “ми као да смо у центру неконтролисаног експеримента природе који се спроводи на наредну генерацију деце.[7] Дијагноза зависности од друштвених мрежа није препозната од стране “Приручника за дијагностику и статистику поремећаја менталног здравља. Ипак, стручњаци у пољу поремећаја недостатка пажње хиперактивношћу сагласни су да се ненамерна последица друштвених мрежа код неких људи испољила у виду психолошких проблема у развоју у периоду детињства и/или адолесценције. [8][9] Ово је посебно изражено код деце која имају предиспозицију за ПНПХ.[10]
ЗАВИСНОСТ ОД ДРУШТВЕНИХ МРЕЖА[1] | |
---|---|
Синоними | Емотивна недоследност, социјална искљученост, дисфункција рада, непажња, хиперактивност[1]hyperkinetic disorder (ICD-10) |
Деци која су зависна од друштвених мрежа значајно је теже у односу на остале, и њихови проблеми су, између осталог, и то да не могу да се фокусирају и да испуне своје домаће задатке.[1][2] | |
Специјалности | Психијатрија образовање антропологија технологија |
Симптоми | Емотивна недоследност, социјална искљученост, дисфункција рада, непажња, хиперактивност.[2] |
Компликације | Депресија, суицид или самоубиство (6), биполарни афективни поремећај, зависност о стимулантима.[2] |
Време појаве | Најчешће у детињству, или у пубертету, мада може да се јави и у каснијој животној доби.[2] |
Трајање | (6), Неретко током читавог живота.[2] |
Узроци | Полигенетски фактор ризика, затим образовање, али и друштвени узроци међу којима истич.[2] |
Фактори ризика | Друштвени мреже, зависност о компјутерским игрицама, проблеми у образовању.[2] |
Дијагностички метод | Користећи ПНПХ проверу од стране специјалиста, професионалаца у овом пољу уз помоћ смерница и препорука издатих од стране Канадске ПМПХ заједнице ресурса, и других.[2] |
Слична обољења | Мултипли коморбидити би могли најпре бити третирани од стране специјалисте, психијатра у случају да је дошло до њиховог развоја.[2] |
Превенција | Анализе едукативних стратегија али и индивидуализовану едукативну стратегију у смислу безбедније употребе савремених технологија.[2] |
Лечење | Саветовање, промена животног стила, дијете, технолошке и едукативне стратегије, медикаменти, па чак и план упортребе породичних медија.[2] |
Лекови | Стимулативни лекови, па тако у првој линији свакако стоје они лекови које користимо код ПНПХ третмана, јер се зна да је овај поремећај праћен зависношћу од друштвених мрежа, и то како код деце тако и код одраслих.[1]То је оно што се обично препоручује, изузев у случају контраиндикације, испитивање где је то прихватљиво, могуће је и само пратити стање, искључити дијагнозе које су/се третирају, и оне које су оцењене као неприпадајуће. Они преостали лекови тема су дебата широм света, али већина доступних упутстава промовише побројано.[2] |
Прогноза | Нормална уз успешни третман мултимодалности.[2] |
Фреквенција | Непозната широм света.[3][2] |
Смртност | Зависност од друштвених мрежа упоредо се јавља са поремећајем играња игрица, учесталост јављања убрзано расте из године у годину.[4] |
Широм света стручњаци се баве овом темом са научне тачке гладишта. Национални Институт за здравље у децембру 2018. је забележио упис од 11.834 младих људи на којима је рађена студија компјутерске томографије (неуроимаџинг), ова студија бележиће бројне факторе током развоја у детињству, између осталог и последице проистекле временским периодом проведеним пред екраном било које врсте. [12] Друштвене мреже су често водиле до промена начина размишљања код деце, узајамног деловања, али и току развоја, па тако међу испитаницима има позитивних примера, али и оних који су изразито негативни. (28) Мада се примери проблема са менталним здрављем бележе кроз историју, научници до данас остају недоречени у чему се огледа веза између друштвених мрежа и менталног здравља популације какву бележимо данас. Изгледа да су они условљени те тако зависе од сличаја до случаја, али и платформе односно конкретне друштвене мреже која се узима у обзир.[13][14] Сасвим сигурно је доказано поклапање дијагноза хроничне зависности од интернета са ПНПХ ( поремећај недостатка пажње (праћен/манифестован) хиперактивношћу).[15]
Они који имају ризик од ПНПХ-а су у опасности да развијуи друге психичке поремећаје уколико се не лече, нарочито у условима хроничног недостатка сна.[16]