Стрепња
From Wikipedia, the free encyclopedia
Стрепња, ијек. стријепња, тескоба, ијек. тјескоба или анксиозност је нејасан страх без очигледног спољњег повода и углавном без организмичких знакова који уобичајено прате страх произашао из рационалне (спољне) претње.[2] Од страха се разликује због своје неодређености, јер није везан за неки одређени објекат[3]. У овом непријатном осећању доминира ишчекивање неке неодређене несреће.[4] Када се догађа често, омета афективни живот и осећање добробити или је на други начин маладаптивно, позната је као анксиозни поремећај. Анксиозност је стање које се очитује осјећајем тескобе, устрашености, страха све до панике, уз психомоторну (телесна) напетост и унутрашњи немир,[5] те постојање осјећаја као да ће особа „експлодирати”. Најчешће је немотивирана и није везана за објект или особу. Психијатри деле тескобу у три главне врсте: општа тескоба, фобије, и панични поремећај
Анксиозност | |
---|---|
Мермерна биста римског императора Деција из Капитолских музеја. Овај портрет „преноси утисак о узнемирености и умора, човека с тешким бременом државних одговорности.”[1] | |
Класификација и спољашњи ресурси | |
Специјалност | неуропсихијатрија, психологија |
MeSH | D001007 |
У групу анксиозних поремећаја спада већина поремећаја који су деценијама били познати под називом неурозе. Оне обично не подразумевају изразите поремећаје психичког функционисања какви се срећу код психоза; способност разлучивања фантазије и реалности, тзв. тестирање реалитета очувано је, за разлику од психоза. Међутим, уз то се могу јавити значајне тешкоће у обрасцима понашања и међуљудских односа. Учесталост анксиозних поремећаја креће се од 0,05% (опсесивно-компулзивни поремећај - ОКП) до 5% (генерализирани анксиозни поремећај).[6] Одређене карактеристике појединих анксиозних поремећаја заправо су доста честе, а о поремећају се говори онда када те сметње представљају за особу значајно ограничење у њеном свакодневном социјалном и радном функционисању.[7] Генерално се чешће јављају код жена.