61. додела Оскара
Церемонија доделе награда Академија филмских уметности и наука за достигнућа у филмском стваралаштву током 1988. године. / From Wikipedia, the free encyclopedia
61. додела Награда америчке Академије за филм (популарно додела Оскара) (енгл. ), коју је организовала Академија филмских уметности и наука (АМПАС), доделила је награде најбољим филмовима из 1988. године. Церемонија је одржана у дворани Шрајн аудиторијум у Лос Анђелесу, са почетком у 18.00 часова.[1] Током церемоније, АМПАС је доделио Оскаре у 23 категорије. Церемонију, коју је у Сједињеним Америчким Државама преносио Еј-Би-Си, продуцирао је Алан Кар, а режирао Џеф Марголис.[1] Десет дана раније, на церемонији одржаној у хотелу Беверли Хилс на Беверли Хилсу у Калифорнији, Оскара за техничка достигнућа уручила је Енџи Дикинсон.[2]
61. додела Оскара | |
---|---|
Датум | 29. март 1989. |
Дворана | Шрајн аудиторијум |
Статистика | |
Највише награда | Кишни човек (4) |
Највише номинација | Кишни човек (8) |
Најбољи филм | Кишни човек |
Веб-сајт | |
ТВ/радијски пренос | |
Мрежа | |
Трајање | 3 сата и 19 минута |
Гледаност | 42.68 мил. 29.81% (Нилсен рејтинг) |
Продуцент | Алан Кар |
Режисер | Џеф Марголис |
|
Кишни човек освојио је четири награде, укључујући и награду за најбољи филм. Међу осталим добитницима су били Ко је сместио Зеки Роџеру са четири награде, Опасне везе са три, и Оптужена, Случајни туриста, Риба звана Ванда, The Appointments of Dennis Jennings, Битлђус, Птица, Hôtel Terminus: The Life and Times of Klaus Barbie, Милагро, Мисисипи у пламену, Пеле освајач, Tin Toy, Запослена девојка, и You Don't Have to Die са по једном наградом.
Телевизијски пренос је привукао преко 42 милиона гледалаца у Сједињеним Америчким Државама, што је била најгледанија церемонија до тог тренутка, све док је није надмашила 70. додела Оскара 1998. године, која је прикупила аудиторијум од преко 57 милиона.[3][4] Церемонија је обележила промене као што су увођење фразе „И Оскар иде ...“ и одсуство традиционалног домаћина. Број отварања церемоније, у којем су Снежана и Роб Лоу, наишао је на озбиљне критике. Алан Кар се суочио са значајном реакцијом, што је навело Академију да формира комитет који ће одговорити на критике и оценити продукцију церемоније.