Хиндуизам
древна азијска религија / From Wikipedia, the free encyclopedia
Хиндуизам је древна азијска религија чији почеци датирају од 16. до 15. века п. н. е., а свој развој је започела у Индији где је и данас главна религија. Индијци, међутим, радије говоре о вечном учењу и закону, јер је нагласак на начину живота у великој религији која се и данас практикује.[1] Њени најранији трагови се могу пратити до древне Ведски период ведске цивилизације.[2] Као мешавина различитих веровања и традиција, хиндуизам нема само једног оснивача.[3][4] Данашњи хиндуизам, или њени главни правци, међутим су резултат промена за време доминације будизма у Индији односно у периоди око 400. п. н. е. до 400 н. е., као и неохиндуизма 19. века које је тежило реформацији и обнови хиндуизма у Индији.
Немачки индолог Фридрих Макс Милер (1823-1900) створио је за хиндуизам појам хенотеизам које описује веру у једног бога, али не искључује веровање у нижа божанства. Хенотеизам се често узима као пример за прелаз из многобоштва у једнобоштво, тиме што би једно божанство добило главну улогу у религији једног друштва, док би са временом сва друга божанства изгубиле своје божанствене атрибуте. Данас постоји дискусија колико се хиндуизам или барем поједини правци хиндуизма могу сматрати хенотеизмом или ипак монотеизмом.
Хиндуизам је трећа светска религија по броју верника, иза хришћанства и ислама, са приближно милијарду верника, од којих око 905 милиона живи у Индији и Непалу.[5] Остале државе са великом популацијом хиндуистичких верника су Бангладеш, Шри Ланка, Пакистан, Индонезија, Малезија, Сингапур, Маурицијус, Фиџи, Суринам, Гијана, Тринидад и Тобаго, Уједињено Краљевство и Канада.