Сродство
From Wikipedia, the free encyclopedia
Сродство је блиска веза по пореклу која се изражава различитим степенима као што су: крвно сродство, духовно, национално и сл. Сродство има значајан утицај на остваривање различитих социјалних контаката, као и на обавезе које из тога проистичу. Ово се нарочито односи на родитеље и децу, као и на друге по сродству блиске особе. Антрополог Робин Фокс наводи да је „проучавање сродства проучавање онога што човек ради са овим основним животним чињеницама – парење, трудноћа, родитељство, социјализација, сроднички односи итд.“ Људско друштво је јединствено, тврди он, по томе што „радимо са истим сировим материјалом који постоји у животињском свету, али [ми] га можемо концептуализовати и категоризовати да служи друштвеним циљевима.“[1] Ови друштвени циљеви укључују социјализацију деце и формирање основних економских, политичких и верских група.
Уопштено говорећи, може се сматрати да обрасци сродства укључују људе који су повезани и по пореклу – тј. друштвеним односима током развоја – и по браку. Људски сроднички односи кроз брак се обично називају „афинитетом“ за разлику од односа који настају у нечијој групи порекла, која се може назвати групом порекла. У неким културама се може сматрати да се сроднички односи протежу на људе са којима појединац има економске или политичке односе или друге облике друштвених веза. Унутар културе, може се сматрати да неке групе порекла воде назад до богова[2] или животињских предака (тотема). Ово се може замислити на мање или више дословној основи.