Рударство у Корнвалу и Девону
From Wikipedia, the free encyclopedia
Ископавање у Корнволу (Cornwall) и Девону (Devon), на југозападу Енглеске, почело је у раном бронзаном добу, око 2150. године пре нове ере, а завршило се (бар привремено) затварањем рудника калаја Саут Kрофти (South Crofty) у Корнволу(Cornwall) 1998. Калаја, а касније и бакар, били су метали који се најчешће извлаче. Вађење се наставило након што је ископавање других метала постало неисплативо.
Историјски су у Корнволу(Cornwall) и Девону(Devon) минирани коситар и бакар, као и неколико других метала (нпр. Арсен, сребро и цинк). Ажурирано: 2007.[ажурирање] не преостају активни рудници метала . Међутим, у Корнволу(Cornwall) и даље постоје лежишта калаја, а било је говора о поновном отварању рудника Саут Крофти (South Crofty).[1] Поред тога, започети су радови на поновном отварању рудника волфрама. Хемердон (Hemerdon) у југозападном Девону(Devon).[2] С обзиром на економски значај рудника и каменолома, спроведене су геолошке студије; отприлике четрдесет различитих минерала идентификовано је из локалитета типа у Корнволу (Cornwall) (нпр. борнонит из Ст Енделлион-а (St Endellion).[тражи се извор] Вађење од магматских и метаморфних стена је такође био значаја за индустрију. У 20. веку екстракција каолинита била је економски важна.