Пољско просветитељство
From Wikipedia, the free encyclopedia
Идеје доба просветитељства у Пољској су се развиле касније него у западној Европи, пошто је пољска буржоазија била слабија, а шљахта (племство) култура ( сарматизам) заједно са политичким системом Пољско-литванске заједнице (Златна слобода) у дубокој кризи. Период пољског просветитељства започео је 1730-1740-их година, достигавши врхунац за време владавине пољског краља Станислава II Августа Поњатовског (друга половина 18. века), опао је са Трећом поделом Пољске (1795) – националном трагедијом која је инспирисала кратак период сентименталног писања – и завршио се 1822, замењен романтизмом.[1]