Међународна унија за чисту и примењену хемију
међународна организација која представља хемичаре у појединим земљама / From Wikipedia, the free encyclopedia
Међународна унија за чисту и примењену хемију (енгл. ) је међународна, невладина, научна организација која за циљ има напредак хемијских дисциплина. IUPAC је најпризнатији на пољу постављања стандарда у именовању једињења (IUPAC номенклатура).[2] Члан је међународног већа за науке (ISC).[3] IUPAC је регистрован у Цириху, док је главна администрација, тј. "секретаријат IUPAC-а" , у истраживачком центру Трајангл Парк у САД. На челу администрације IUPAC-a је извршни директор,[4] а то је тренутно Лин Соби.[5]
Међународна унија за чисту и примењену хемију | |
---|---|
Скраћеница | IUPAC |
Датум оснивања | 1919. |
Тип | међународна невладина организација |
Седиште | Парк истраживачког троугла, Северна Каролина, Сједињене Америчке Државе |
Подручје деловања | широм света |
Службени језици | енглески |
Председник | Кристофер М.А Брет (Португалија)[1] |
Веб-сајт |
Идеја о потреби сарадње међу хемичарима света као и усвајања заједничких стандарда релативно је стара. Први у низу оваквих састанака (који уједно и представљају претечу оснивању Уније) одржан је на иницијативу и у организацији Фридриха Кекулеа 1860. године. Ово ће бити први у низу састанака који ће за производ имати усвајање Женевске номенклатуре 1892. која представља први покушај организације номенклатуре органских једињења. Конкретнија претеча Уније, било је Међународно удружење хемијских друштава, које ће на састанку у Паризу 1911. јасно указати на задатке и цињеве деловања оваквог удружења.
Унија је коначно основана 1919. године и чинили су је хемичари како из индустријских тако и из академских кругова. Од тада је Унија знатно порасла. Има 45 националних тела (међу којима је и Србија и Црна Гора) као и 20 националних подружних тела која имају статус посматрача. Унија је унутрашњи организована на неколико одељења: физичка и биофизичка хемија, неорганска хемија, органска и биомолекуларна хемија, полимери, аналитичка хемија, хемија и околина, хемија и здравље људи, и хемијска номенклатура и приказивање структуре. У овим одељењима на добровољној бази ради око 1.200 хемичара широм света. Унија редовно објављује различите публикације претежно везане за номенклатуру и стандарде.[6]
је основан као наследник Међународног конгреса примењене хемије ради унапређења хемије. Његови чланови, националне подржавајуће организације, могу бити национална хемијска друштва, националне академије наука или друга тела која представљају хемичаре. Постоје педесет четири националне подржавајуће организације и три придружене националне подржавајуће организације.[3] -ов Међуресорски комитет за номенклатуру и симболе ( номенклатура) је признат светски ауторитет у развоју стандарда за именовање хемијских елемената и једињења. Од свог оснивања, -ом управљају различити одбори са различитим одговорностима.[7] Ови одбори воде различите пројекте који укључују стандардизацију номенклатуре,[8] проналажење начина да се хемија представи свету,[9] и објављивање радова.[10][11][12]
је најпознатији по својим радовима који стандардизују номенклатуру у хемији, мада има публикације у многим научним областима, укључујући хемију, биологију и физику.[13] Неки важни послови које је обавио у овим областима укључују стандардизацију кодних назива секвенце нуклеотидних база; издавање књига за научнике из области животне средине, хемичаре и физичаре; и побољшање научног образовања.[13][14] је такође познат по стандардизацији атомских тежина елемената преко једног од својих најстаријих сталних одбора, Комисије за изотопску заступљеност и атомске тежине (CIAAW).