Мауријско царство
старо индијско царство (322–184. п.н.е.) / From Wikipedia, the free encyclopedia
Маурја царство је било пространо царство у древној Индији током гвозденог доба, којом је владала династија Маурја од 322. п. н. е. до 185. п. н. е.[1] Царство води порекло од краљевства Магада у Индогангској низији (данашњи Бихар и источни Утар Прадеш) на источној страни Индијског потконтинента Главни град царства је била Паталипутра (данашња Патна). Царство је основао Чандрагупта Маурија, који је збацио династију Нанда и уз Чанакјину помоћ брзо ширио своју власт на запад преко централне и западне Индије, искористивши поремећаја локалних власти у по повлачењу на запад војске Александра Великог. До 316. п. н. е. царство је потпуно заузело северозападну Индију, победивши и покоривши сатрапе које је поставио Александар. Чандрагупта је затим одбио инвазију Селеука I, освојивши још територија западно од реке Инд.
Историја Јужне Азије Историја Индије | |||||
---|---|---|---|---|---|
Камено доба | 70.000–7000. п. н. е. | ||||
Култура Мергар | 7000–3300. п. н. е. | ||||
Цивилизација долине Инда | 3300.
–1700. п. н. е. | ||||
Касна Харапа култура | 1700–1300. п. н. е. | ||||
Ведска цивилизација | 1500–500. п. н. е. | ||||
· Краљевства античке Индије | · 1200–700. п. н. е. | ||||
Махаџанапади | 700–300. п. н. е. | ||||
Царство Магада | 684–26. п. н. е. | ||||
· Мауријско царство | · 321–184. п. н. е. | ||||
Средња краљевства Индије | 230. п. н. е.–1279. н. е. | ||||
· Сатавахана царство | · 230. п. н. е.–199. н. е. | ||||
· Кушанско царство | · 60–240. | ||||
· Гупта царство | · 240–550. | ||||
· Чола царство | · 848–1279. | ||||
Исламски султанати у Индији | 1210–1596. | ||||
· Делхијски султанат | · 1206–1526. | ||||
· Декански султанати | · 1490–1596. | ||||
Хојсала царство | 1040–1346. | ||||
Виџајанагарско царство | 1336–1565. | ||||
Могулско царство | 1526–1707. | ||||
Марата царство | 1674–1818. | ||||
Колонијална Индија | 1757–1947. | ||||
Подела Индије | 1947– | ||||
Историје држава Република Индија · Пакистан · Бангладеш Шри Ланка · Непал · Бутан · Малдиви | |||||
Регионалне историје Пенџаб · Јужна Индија · Тамил Наду · Бенгал · Асам Пакистански региони · Синд · Тибет |
Маурја царство је било једно од највећих царстава у свету у своје време.[11][12][13] На свом врхунцу царство се простирало на северу дуж природних граница Хималаја, на истоку у Асам, на западу у Белуџистан (југозападни Пакистан и југоисточни Иран) и планина Хиндукуш у данашњем Авганистану. Царство су у централне и јужне регије Индије проширили цареви Чандрагупта и Биндусара, али они није обухватало мали део племенских и шумовитих регија код Калинге (данашња Одиша), све док их није покорио Ашока. Царство је пропало око 50 година након што је окончана Ашокина владавина, и распало се 185. п. н. е. са успотављањем династије Шунга у Магади.
Под Чандрагуптом и његовим наследницима, узнапредовале су унутрашња и спољна трговине, пољопривреда и економске активност и проширила се широм Индије захваљујући стварању јединственог и ефикасног система финансија, управљања и безбедности. Након Калингског рата царство је уживало скоро пола века мира и безбедности под Ашоком. Маурјанска Индија је такође уживала у ери друштвене хармоније, верске трансформацију и ширење науке и знања. Чандрагуптино прихватање ђаинизма је појачало друштвену и верску обнову и реформе широм његове државе, док се за Ашокино прихватање будизма говорило да је било темељ владавине друштвеног и политичког мира и ненасиља широм целе Индије. Ашока је подстицао ширење будистичких идеала у Шри Ланку, југоисточну Азију, западну Азију и медитеранску Европу.
Становништво царства је процењена на око 50-60 милиона, што чини Маурја царство једним од најмногољуднијим царстава антике. Период владавине Маурја у јужној Азији арехеолошки спада у време културе северне црне глачане керамике). Арташастра и Ашокини едикти су главни писани извори из доба Маурја. Лављи капител Ашоке из Сарната је постао државни амблем Индије.