Лотар I
Цар Каролиншког царства од 817. до 855. године / From Wikipedia, the free encyclopedia
Лотар I ( , франц. ; 795 — 2. март 855) је био цар Светог римског царства (840—855, владао је са својим оцем до 840. године), гувернер Баварије (815–817), краљ Италије (818—855) и Средње Франције (840–855). Био је најстарији син Луја Побожног и његове жене Ерменгарде од Хесбаја ћерке Ингермана војводе од Хесбаја.[1] Био је наследник целог Каролиншког царства, али требало је да га је дели са браћом. Водио је са оцем неколико грађанских ратова око права наслеђа. У неколико наврата, Лотар је предводио своју браћу Пипина од Аквитаније и Лудвига Немачког| у побунама против њиховог оца, да би спречили покушаје да учини њиховог полубрата Карла Ћелавог конаследником Франачких домена.
Лотар I | |
---|---|
Датум рођења | 795. |
Место рођења | Прим, |
Датум смрти | 2. март 855. |
Место смрти | Прим, |
Супружник | Ерменгарда од Тура |
Потомство | Луј II од Италије, Лотар II, Карло Провансалски, Rotrude, Hiltrude, Берта, Ermengard, Gisela, Carloman |
Родитељи | Луј I Побожни Ерменгарда од Хесбаја |
Династија | Каролинзи |
Претходник | Луј I Побожни |
Наследник | Лудвиг II Немачки |
Након смрти Луја Побожног желео је да влада самостално али су га браћа, Карло Ћелави и Лудвиг Немачки, присилили Верденским уговором (843) да подели власт са њима. Тако се Франачка распала на три дела: Француску, Немачку и Италију.[2]