Лозинка
From Wikipedia, the free encyclopedia
Лозинка ( , енгл. ) или шифра ( ), унапред је уговорен тајни сигнал, односно реч као елеменат распознавања.[1] У свету рачунара, лозинка је нашла примену при енкрипцији, персонализацији података.[2]
одзив | лозинка |
---|---|
нож | Ниш |
пушка | Параћин |
затварач | Зајечар |
У војсци се за идентификацију стражара и командира страже користио пар речи одзив и лозинка. Стражар и командир страже су морали знати и одзив и лозинку, као и било која особа која би прилазила стражарском месту. Када стражар примети особу која прилази, тражи идентификацију, односно „одзив“. Када особа која прилази изговори одзив, тада стражар изговори своју „лозинку“ и тада су се обојица идентификовали. У уобичајеним ситуацијама би и одзив и лозинку претходно одређивао дежурни официр и важили би 24 часа.[3] Постојало је једноставно правило за бирање речи. И одзив и лозинка су морали бити по једна реч и почињати на исто слово. Одзив је морао бити део војничке опреме а лозинка неки географски појам, најчешће град.[4]
Традиционално се очекивало да се лозинке запамте, али велики број услуга заштићених лозинком којима типичан појединац приступа може учинити меморирање јединствених лозинки за сваку услугу непрактичним.[5] Користећи терминологију смерница за дигитални идентитет,[6] тајну чува странка која се назива подносилац захтева, док се странка која верификује идентитет подносиоца захтева назива верификатором. Када подносилац захтева успешно демонстрира верификатору познавање лозинке путем успостављеног протокола за потврду идентитета,[7] верификатор је у стању да изведе закључак о идентитету подносиоца захтева.
Уопштено, лозинка је произвољан низ знакова укључујући слова, цифре или друге симболе. Ако су допуштени знакови нумерички, одговарајућа тајна се понекад назива лични идентификациони број (PIN).
Упркос свом имену, лозинка не мора бити стварна реч; заправо, не-реч (у речничком смислу) може бити бољи избор, што је пожељно својство лозинки. Запамћена тајна која се састоји од низа речи или другог текста одвојеног размаком понекад се назива и приступном фразом. Приступна фраза је слична лозинци у употреби, али прва је генерално дужа ради додатне сигурности.[8]