позориште које се налази у Крагујевцу From Wikipedia, the free encyclopedia
Књажевско-српски театар је позориште у Крагујевцу основано 1835. године. Оснивачи су Милош Обреновић и Јоаким Вујић.[1]
 Застава Књажевско-српског театра  Зграда Књажевско-српског театра у Крагујевцу | |
| Локација | Даничићева 3 Крагујевац Србија |
|---|---|
| Отворено | 1835 |
| Веб-сајт | |
Театар у Крагујевцу који је носио име Јоакима Вујића, директора првог српског театра основаног у Крагујевцу 1835. године, израстао је по свом репертоарском изразу и сценском третману у модерно савремено позориште.
На сцени овог позоришта однегована је читава плејада врсних уметника који су оставили дубоког трага у историји позоришне уметности земље: Љуба Тадић, Мија Алексић, Бранислав Цига Јеринић, Милева Жикић, Будимир Буда Јеремић, Миодраг Марић, Рајко Стојадиновић, Љубомир Ковачевић, Јован Мишковић Мишко, Сава Барачков, Горица Поповић, Љубомир Убавкић Пендула, Мирко Бабић...
Хатишерифом од 1830. и 1833. године Србија добија аутономију и право да подиже културно-просветне и здравствене установе. Захваљујући чињеници да је Крагујевац у то време престоница обновљене Србије у коме је Кнез Милош Обреновић подигао свој двор са управним и административним апаратом, у њему се утемељују: Књажеско-србска Типографија, Новине Сербске под уредништвом Димитрија Давидовића, Гимназија (1833. године), Књажеско-србски театар (1835. године), Књажеско-србска банда коју оснива Јожеф Шлезингер, Лицеум Књажества Сербског (1838. године), музеј, библиотека, галерија слика, Суд крагујевачки (1820. године), болница, прва апотека (1822. године).
У Крагујевцу се прве позоришне представе помињу још 1825. године. Припремао их је и изводио учитељ Ђорђе Евгенијевић са ђацима. Приликом свог доласка у Крагујевац у њима је учествовао и Јоаким Вујић. Он је дошао на позив Кнеза Милоша у јесен 1834. године и постављен је за директора Театра са задатком да организује рад позоришта.
Књажеско-српски театар смештен је у адаптираним просторијама типографије и имао је бину, ложе и партер. Репертоар Театра чинила су углавном дела Јоакима Вујића, а глумачки ансамбл, поред Вујића који је био главни глумац и редитељ, сачињавали су млади чиновници и ђаци гимназије.[2]
Прве представе одржане су у време заседања Сретењске скупштине од 2. до 4. фебруара 1835. године, када су приказани Вујићеви комади уз музику коју је компоновао Јожеф Шлезингер. За три дана изведене су четири представе: Фернандо и Јарика, Ла Перуз, Бедни стихотворац и Бегунац. Позоришну публику сачињавали су Кнез са породицом, чиновници и позвани гости, као и посланици у време скупштинских заседања.
На Сретење Господње, петнаестог фебруара 1835. године (2. фебруара, по старом календару), у адаптираним просторијама крагујевачке Тиографије, приказао је Јоаким Вујић свој позоришни комад Фернандо и Јарика, према делу Карла Екартсхаузена.
Данашња зграда Књажевског српског театра изграђена је 1928. године.[3]
На репертоару Књажевско-српског театра налазе се представе по текстивима домаћих и страних класика.[4]
На Дан Театра, сваког 15. фебруара, најеминентнијим писцима, глумцима, редитељима, сценографима, композиторима Театар уручује:
Аутор Статуете Јоаким Вујић је Никола Кока Јанковић, рођен у Крагујевцу 1926. године, вајар и члан САНУ, Српске академије наука и уметности.[7]
Из Театра су 1965. иницирани Сусрети професионалних позоришта Србије Јоаким Вујић (централне Србије), који се сваке године у мају одржавани у другом од десетак градова. Од 2004. до 2011. године Театар је домаћин Фестивала најбољих позоришних представа Србије по текстовима домаћих аутора, ЈоакимФест[11], а од октобра 2006. године и Међународног позоришног фестивала, Јоакимфест.[12]
Театар настоји да развије и друге делатности осим приказивања представа. Од 2005. покренуо је издавачку делатност са сталним часописом Јоаким, основана је Галерија Јоаким, наручио монографије свих добитника Статуете Јоаким Вујић (едиција Јоакимови потомци, 2009. године објавио прву књигу из едиције Премијера, започео истраживање и објављивање крагујевачког драмског наслеђа. Захваљујући подршци Министарства културе и информисања Републике Србије Књажевско-српски театар је отпочео са реализацијом пројекта Дигитализација чији је циљ да се слике и снимци више од 50 представа дигитализују и учине преко сајта Књажевско-српског театра доступне јавности.[13]
Од 2018. године првобитно под покровитељством Музичке школе „др Милоје Милојевић” а потом и удружења Опера нова на сцени Књажевско-српског театра покренута је стална оперска сцена. Премијерним извођењем опере Дидона и Енеј Хенрија Персела 2018 године, а затим и опере Именео наредне 2019. године, обе у режији оперског редитеља и мотивационог говорника Тадије Милетића покренута је крагујевачка оперска продукција која се наставља и у наредним годинама.[14][15]
На предлог Управног одбора Театра Јоаким Вујић 14. фебруара 2007. године, Скупштина Града Крагујевца донела одлуку којом се најстаријем српском театру враћа првобитни назив Књажевско-српски театар.
Seamless Wikipedia browsing. On steroids.
Every time you click a link to Wikipedia, Wiktionary or Wikiquote in your browser's search results, it will show the modern Wikiwand interface.
Wikiwand extension is a five stars, simple, with minimum permission required to keep your browsing private, safe and transparent.
