Карли Фјорина
америчка политичарка / From Wikipedia, the free encyclopedia
Карли Фјорина (енгл. ; 6. септембар 1954) је америчка бизнисменка, политичка фигура. Позната је и по својој позицији извршне директорке у познатој компанији Hewlett-Packard.
Карли Фјорина | |
---|---|
Име по рођењу | Кара Карлтон Снид |
Датум рођења | (1954-09-06)6. септембар 1954. (69 год.) |
Место рођења | Остин, Тексас, САД |
Образовање | Универзитет Станфорд, Универзитет у Мериленду, Масачусетски технолошки институт, Универзитет Калифорније |
Занимање | политичка фигура, бизнисменка |
Нето вредност | 59 милиона долара[1] |
Политичка странка | Републиканска партија |
Супружник | Тод Бартлем (1977—1984) Френк Фјорина (в. 1985) |
Деца | 2 пасторке |
Веб-сајт | https://www.carlyfiorina.com/ |
Потпис | |
Фјорина се неуспешно кандидовала за сенат Сједињених Држава 2010. године и републиканску председничку номинацију 2016. године. Као извршни директор Hewlett-Packardа од 1999. до 2005. године, Фјорина је била прва жена која је руководила компанијом која је била у најуспешнијих 20 која је сврстана у листу Fortune 500.[2] Године 2002. године Фјорина је надгледала тада највеће спајање технолошког сектора у историји, у којем је фирма стекла ривалског произвођача личних рачунара, Compaq.[3] Компанија је након тога отпустила 30.000 америчких запослених како би спасила 80.000 радних места. Компанија је тада нарасла на 150.000 запослених.[4] У фебруару 2005. године била је приморана да поднесе оставку на место извршног директора и председавајућег, због неслагања у одбору.[5][6]
Такође је била саветница политичара Џона Макејна за председничке изборе 2008. године. Године 2010. освојила је републиканску кандидатуру за Сенат Сједињених Држава у Калифорнији, али изгубила је изборе од садашње кандидаткиње демократа, Барбаре Боксер.[7] Фјорина је била кандидат за републиканску председничку 2016. годину и седам дана је била кандидат за потпредседника Теда Круза док није обуставио своју кампању, постављајући рекорд по најкраћој кандидатури за потпредседника у модерној америчкој историји.[8]