Кавкаски ловци-сакупљачи
From Wikipedia, the free encyclopedia
Кавкаски Ловци-сакупљачи (КЛС)[1] је назив коришћен у археогенетици за посебну генетску лозу и предачку компоненту, која је први пут идентификована у студији из 2015.[2][3] на основу популационо генетске анализе једног броја западно-евроазијских (европских, кавкаских и блискоисточних) популација.[4][5]
Лоза Кавкаских Ловаца-сакупљача се одвојила од лозе Раних Европских Земљорадника (РЕЗ) пре око 25.000 година током последњег глацијалног максимума, а заједнички преци ове две лозе потичу од популације, која се веома рано, пре око 45.000 година, одвојила од хипотетичке лозе „Базалних Евроазијата”.[3] Кавкаски Ловци-сакупљачи су успели да, у изолацији, преживе последњи глацијални максимум као посебна популација.[2]
Почетком неолита, око 8000 године пре нове ере, КЛС су вероватно били распрострањени широм Кавказа и западног Ирана,[6] а њима блиско становништво је око 6000 пре нове ере населило Пакистан и северозападну Индију.[7] Део Источних Ловаца-сакупљача из понтско-каспијских степа се мешао са Кавкаским Ловцима-сакупљачима, што је довело до настанка Западних Степских Сточара (ЗСС), који су створили културу јамног гроба, која се проширила широм Европе током касног неолита и раног бронзаног доба.[8]
Најзаступљенија хаплогрупа Y-ДНК код Кавкаских Ловаца-сакупљача је била хаплогрупа J (J1 и J2), док су хаплогрупа K и хаплогрупа H њихове најзаступљеније mtДНК хаплогрупе.