Историја хлеба
From Wikipedia, the free encyclopedia
Историја хлеба у исхрани човека развијала се паралелно са историјом производње и употребе житарица. Хлеб је првобитно настао као директан производ од ручно прерађених житарица (која су се касније обрађивале разним механичким направам) и врло је могуће да је он био међу првим намирницама од житарица.[1] Хлеб, уље и вино били су можда прва прерађена храна у људској историји.[2]
Имајући у виду да људски систем за варења, за разлику од других сисара, не може правилно да свари житарице. То је разлог зашто се житарице пре уноса у организам вештачки обрађују (мељу, натапају итд.) Оног тренутка када је примитивни човек то схватио хлеб постају основна човекова храна, и главни извор угљених хидрата, који су допуњавани протеинима из меса.[3]
Сматра се да је, исконски хлеб (направљен од древних врста јечма) можда је био једна од најранијих прерађених намирница у историји конзумирања хране,[4] којој је према неким истраживачким радовима, пре припреме хлеба претходила припремана куваних житарица.[5]
Током историје хлеб се правио од житарица доступних у одређеном подручју или од најотпорније модификоване варијанте. Тако су се, на пример, пшеница и друге житарице почеле да користе у Европи и делу Африке; употреба кукуруз је преовладава у Америци; пиринча, у Азији. Неки аутори сматрају да су у историји људске исхране житарице од почетка морале бити врло блиске људима, на шта указују зуби првих људи који имају типичан изглед за исхрану мешавином меса и биљне хране.[6]
Током историјског развоја друштвени развој у појединим срединаме често се заснивао на хлебу, односно на на боји поједених врста хлеба и погача које су кроз историју успостављала и социјална разлика. На пример, ражени хлеб (тамније боје) припадао је фаворизованим људским класама, док су хлебови умешени од пшеничног брашна (беле боје) користиле елитније класе.[7] Хлеб у многим културама схваћен је и као синоним за храну и састојак различитих верских и социјалних ритуала у већем делу света, а тренутно је данас економски елемент који утиче на економске индексе као што је индекс потрошачких цена, који се користе за одређивање и праћење трошкова живота у многим државама.[8]
У древним цивилизацијама које су се одликовале градским насеобинма јавили су се први зачеци занатске производње хлеба, која је кроз историју намиривала потребе све већих људских заједница. Има података да су у неким од њих (Египат, Рим), постојале јавне пекаре у којима се производио хлеб. И док се развој хлеба везује за Египат, развој пекара се везује за Римљане, иако су они начин производње хлеба преузели од Грка. Позната је и чињеница да су у средњовековној Европи, у Паризу, донети први правилници о усавршавању производње хлеба и пекарском занату.[9]