Генеалогија
Аспект историје; проучавање породица и праћење њихових лоза и историје. / From Wikipedia, the free encyclopedia
Генеалогија, од грчких речи (род, племе, колено) и (реч, говор, мисао)[1] је наука о постанку, односима и коренима имена и презимена људи (родословље), животиња и биљака. У циљу проучавања историје породица и утврђивање њиховог порекла генеалози користе усмено предање, историјска документа, генетичке анализе и друге методе. Резултати се обично приказују путем породичних стабала али могу бити представљени и у виду приче. Тежња за истраживањем породичне историје и корена може имати разне мотиве, укључујући жељу за проналажењем и учвршћивањем места породице у историји света или свог народа али и осећај одговорности за очување наслеђа за будуће генерације.[2]
Запис о генеалошком раду може се представити као „родослов“, „породична историја“ или „породично стабло“. У ужем смислу, „генеалогија“ или „породично стабло“ прати потомке једне особе, док „породична историја“ прати претке једне особе,[4][5][6] мада се термини често користе наизменично.[7] Породична историја може укључивати додатне биографске податке, породичне традиције и слично.[2]
Потрага за породичном историјом и пореклом има тенденцију да се обликује из неколико мотива, укључујући жељу да се за дату породицу издвоји место у широј историјској слици, осећај одговорности за очување прошлости за будуће генерације и зарад самозадовољства прецизног приповедање.[8] Генеалошка истраживања се такође изводе у научне или форензичке сврхе.