Босоноги
From Wikipedia, the free encyclopedia
Босоноги (лат. discalceati, необувени или боси) је назив за неке верске заједница у Римокатоличкој цркви, чији припадници или уопште не носе ципеле, или то чине само у неком временском периоду (од 1. маја до Воздвижења Часног Крста), у манастирском окружењу или носе, ђонове (од дрвета, коже, ужади, сламе) са каишевима или дрвене кломпе. Босоноги не чине самосталан ред, већ представљају само највиши степен аскетског живота у разним монашким редовима, нпр. међу фрањевцима, августинцима, плаћеницима, камалдулцима итд.
Пракса је заснована на Исусовом захтеву који је својим ученицима забрањивао да не носе са собом разне потрепштине као што су новац, кошуље, ципеле или штапове за ходање када путују. Како је то наведено у Јеваншењу по Матеју (10:10)...„Ни торба за пут, ни два капута, ни сандале, ни штап“.[1]
Први су овај обичај практиковали босоноги фрањевачки опсерванти, следбеници Светог Петра Алкантријског, који су живели 1540. године у Пласенцији у Шпанији и потом се одатле у 16. веку проширили у Италију, посебно у Напуљ.
Ова врста аскетске праксе била је широко распрострањена посебно код следбеника Свете Терезије Авилске (Авила, Шпанија, 28. марта 1515 − Алба де Тормес, 14. октобра 1582), кључне особе католичке реформације мистичарке, списатељице и реформатора монашке заједнице кармелићанки у Шпанији 1560. године.