Анихилација
From Wikipedia, the free encyclopedia
Анихилација (од латинског — ништа) значи „тотално уништење“ а у физици означава процес у којем се честица судара са својом античестицом. Пошто енергија и импулс првобитних честица морају да буду очувани, честица и античестица се у судару не претварају у 'ништа' него у нове честице. Понекад су новонастале честице без масе мировања (фотони) па може да се каже да се сударом честице и античестице материја (маса мировања) уништила.
Адитивни квантни бројеви античестица супротни су квантним бројевима одговарајућих честица тако да је сума свих квантних бројева првобитног пара једнака нули. То значи да у судару честице и њене античестице могу да настану свакојаке комбинације честица под условом да је збир њихових квантних бројева нула и да су задовољени закон одржања енергије и импулса. Када се ради о нискоенергијским анихилацијама најчешће долази до стварања фотона, међутим, у високоенергијским анихилацијама (сударачима честица) могу да настану бројне егзотичне тешке честице.