Абунданција
From Wikipedia, the free encyclopedia
Абунданција (лат. Abundantia – „изобиље”; [abʊnˈdanti.a]) је у римској религији представљала персонификацију изобиља и просперитета. Била је међу остварењима верске пропаганде против цара, као утемељивача „златног доба”.[1]