Џорџија О’Киф
америчка уметница / From Wikipedia, the free encyclopedia
Џорџија О’Киф (енгл. ; Сан Прери, 15. новембар 1887 – Санта Фе, 6. март 1986[1]) била је америчка уметница. Најпознатија је по сликању цвећа, небодера Њујорка и пејзажа Новог Мексика. Позната је као једна од првих жена која је призната као уметница у САД, прозвана „мајком америчког модернизма“.[2][3] Њено сликарско стваралашто је познато и по сликању стена, шкољки и животињских костију. Њене слике карактеришу јасни облици и фини прелази различитих боја. Била је у љубавној вези, а потом и у браку са знаменитим фотографом Алфредом Штајглицом. О њој су снимљена два биографска ТВ филма – Брак: Џорџија О’Киф и Алфред Штајглиц (енгл. 1991. године у којем је њен лик тумачила Џејн Александер, и 2009. године филм Џорџија О’Киф (енгл. где ју је тумачила Џоун Ален.
Џорџија О’Киф | |
---|---|
Пуно име | Џорџија Тото О’Киф |
Датум рођења | (1887-11-15)15. новембар 1887. |
Место рођења | Сан Прери, Висконсин, САД |
Датум смрти | 6. март 1986.(1986-03-06) (98 год.)[1] |
Место смрти | Санта Фе, Нови Мексико, САД[1] |
Држављанство | Сједињене Америчке Државе |
Универзитет | Универзитет Колумбија Универзитет Вирџинија |
Занимање | уметница |
Супружник | Алфред Штајглиц (1924–1946) |
Поље | Сликарство |
Правац | Амерички модернизам |
Утицаји од | Артур Весли Дау |
Утицао на | Јајои Кусама |
Награде | Награда Едвард Мекдовел за уметност (1972) Председничка награда Слободе (1977) Национална награда за уметност (1985) |
Године 1905. О’Кифова је започела формалну уметничку обуку у Школи уметничког института у Чикагу,[4] а затим у Лиги студената уметности у Њујорку. Године 1908, услед немогућности да финансира даље образовање, радила је две године као комерцијални илустратор, а затим је предавала у Вирџинији, Тексасу и Јужној Каролини између 1911. и 1918. Током тог периода, за време лета између 1912. и 1914. године, студирала је уметност, и упознала се са принципима и филозофијом Артура Веслија Дауа, који је стварао уметничка дела заснована на личном стилу, дизајну и тумачењу тема, уместо да покушава да копира или представља. То је изазвало велику промену у начину на који је осећала и приступила уметности, што се видело у почетним фазама њених акварела са њених студија на Универзитету у Вирџинији и драматичније у цртежима дрвеним угљем које је израдила 1915. године, што је довело до потпуне апстракције. Алфред Стиглиц, трговац уметнинама и фотограф, одржао је изложбу њених дела 1917.[5] Током следећих неколико година, она је предавала и наставила своје студије на Учитељском колеџу Универзитета Колумбија 1914. и 1915. године.
Она се преселила у Њујорк 1918. године на Стиглицов захтев и почела да озбиљно ради као уметница. Они су развили професионални однос, као и лични однос што је довело до њиховог венчања 1924. О’Кифова је створила многе облике апстрактне уметности, укључујући крупне планове цвећа, попут слика Црвене Кане, за које многи сматрају да представљају женске гениталије,[6] иако је О’Кифова доследно негирала ту намеру.[7] Импутација приказа женске сексуалности подстакнута је исто тако експлицитним и сензуалним фотографијама О’Кифове, које је Стиглиц снимио и изложио.